Zaštitnik građana iskreno o svemu: Jedan čovek je 32 puta molio za prijem, pa ubio dve osobe i sebe

Ovaj slučaj se dogodio pre nego što je Pašalić preuzeo funksiju zaštitnika građana

Danas je tačno tri godine godine kako je Zoran Pašalić postao zaštitnik građana Srbije a u intervjuu za Telegraf.rs otvoreno kaže, iako je za sve ove godine na toj funkciji razgovarao sa više hiljada njih, teže je biti predsednik Prekršajnog apelacionog suda nego ombudsman. U razgovoru nam je otkrio da se broj prijava građana ombudsmanu tokom epidemije korona virusa višestruko uvećao,  kao i da nisu postojali razlozi da se hitno iz usvojiteljske porodice Savić, izmesti devojčica koju je Centar za socijalni rad u Subotici dodelio, pa oduzeo ovom bračnom paru.  

Preporučujemo

Otkrio nam je i da li se za ove tri godine uradio sve što je planirao na ovoj funkciji, zašto se nije obraćao za savete prethodnom ombudsmanu, kako se ponašaju nosioci pojedinih funkcija u nekim lokalnim samoupravama, ali i da ga je najviše kao čoveka dotakao primer jednog građanina koji se 32 puta obraćao Instituciji Zaštitnika građana u prethodnom sastavu i molio za prijem, a na kraju se taj slučaj završio dvostrukim ubistvom i samoubistvom.

Navodi da je novi Zakon o zaštitniku građana završen, i da čeka samo javnu raspravu i skupštinsku proceduru,  i ističe da će se truditi da odluke ombudsmana budu obavezujuće, kao i sudske, što sada nisu. Kad smo kod suda, kao najveće probleme sudske administracije navodi sporost, neažurnost, neljubaznost... Kaže, prijavljen im je slučaj koji je trajao 25 godina, a treba da provere i slučaj koji trajao čak 50 godina.  

• Na početku da vas pitam,  prepoznaju li građani instituciju Zaštitnika građana, i veruju li ombudsmanu? Znaju li koji je to put da dođu do vas odnosno da Vam se obrate?

- Građani nedovoljno poznaju Instituciju Zaštitnika građana zato što ova institucija u ranijem periodu nije obaveštavala građane koja su im prava, i šta sve može za njih da uradi, ali ni koja su ograničenja same institucije, što sam pokušao dolaskom u nju da promenim i da je približim građanima kroz stalne direktne kontakte. Od izbora za Zaštitnika građana uveo sam praksu „otvorenih vrata“ u Beogradu, i ostalim mestima u Srbiji gde smo svakog meseca primali građane i direktno razgovarali sa njima. Za ove tri godine lično sam razgovarao sa više hiljada građana iz cele Srbije, i veoma mi je žao što je epidemija korona virusa usporila tu dinamiku viđanja. Stalno ukazujem zaposlenima u Instituciji Zaštitnika građana da jedino u direktnom kontaktu sa pritužiocima mogu da saznaju karakter i pozadinu njihovih problema, a da komunikacija pisanim putem često može da im ne osvetli eventualni problem sa prave strane.

Što se tiče poverenja građana u Ombudsmana, o tome možda najbolje govori istraživanje nevladinih organizacija „Tri tačke“ i „Biro za društvena istraživanja (BIRODI)“ da su tokom vanrednog stanja tokom epidemije korona virusa građani Srbije imali najviše poverenja u Zaštitnika građana.

• Kada ste postali Zaštitnik građana, pričali ste da su vam evropski parlamentarci govorili da je ombudsman tigar bez zuba, jeste li i vi takav tigar?

- To je generalni stav o funkciji zaštitnika građana iz razloga što on, osim u pojedinim zemljama Evropske unije i sveta, ima mogućnost da sankcioniše neadekvatno postupanje institucija, koje je u obavezi da kontroliše. U Srbiji će stanje po ovom pitanju biti značajno popravljeno novim Zakonom o zaštitniku građana, koji je završen i čeka samo javnu raspravu i skupštinsku proceduru, a koji je, naglašavam, pisan u samoj Instituciji.

• Da li ste za 3 godine koliko ste na funkciji, ispunili sve ono što ste planirali po dolasku, i šta je ono što niste a bilo bi značajno?

- Nisam ispunio sve što sam planirao. Pre svega zbog pitanja koja su trebalo još 2016. godine, dakle pre mog dolaska, da budu rešena, a to su usvajanje novog Zakona o zaštitniku građana, povećanje kapaciteta zaštitnika građana i obezbeđivanje trajnog prostora za smeštaj Institucije.

• Da li je teže biti zaštitnik građana ili predsednik Prekršajnog apelacionog suda? Zašto?

-  Mnogo je teže biti predsednik Prekršajnog apelacionog suda, iz razloga što je broj predmeta u tom sudu u odnosu na broj predmeta u Instituciji Zaštitnika građana na godišnjem nivou desetostruko veći, i odnosi se na najširu oblast ljudskog života. Ono što bi trebalo da se zna, ali to uglavnom nije slučaj, jeste da sve građane prekršajno zakonodavstvo štiti od momenta kada ustanu ujutru pa do momenta kada legnu uveče. Tako, na primer, dok spavate štiti vas Zakon o javnom redu i miru, kada izađete na ulicu Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, kada se od neke institucije traže određeni podaci štiti vas Zakon o o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, Prekršajni apelacioni sud postupa po žalbama iz oblasti prekršaja, u kojem se na godišnjem novou radi o nekoliko desetina hiljada predmeta.

- Težina rada u prekršajima se vidi baš u okviru ovakvih događaja, koji su trenutno aktuelni, kada se na prekršajne sudove svaljuje rešavanje praktično svih mogućih problema, koje jedno društvo može da ima u kriznim situacijama. Na primer, nošenje maski, dozvoljen broj ljudi na javnim mestima, neredi, javni skupovi...

- Razlika je i u tome što sudska odluka nalaže obavezujuće ponašanje za onoga na koga se odnosi, za razliku od odluka zaštitnika građana, koje u ovoj fazi razvoja Institucije nisu obavezujuće, ali ću se potruditi da novim zakonom one dobiju smisao koji treba da imaju i koji zaslužuju.

• Da li ste se u početku, a možda i u toku daljeg rada obraćali za savete vašem prethodniku?

- Ne, nisam se obraćao prethodniku za savete. Građani treba da znaju da je moja karijera daleko, daleko duža nego karijera bivšeg zaštitnika građana. Radio sam na mnogo odgovornijim poslovima, koji su direktno uticali na ljudske sudbine pre nego što sam izabran za zaštitnika građana. Za razliku od prethodnika, manje insistiram na medijskoj promociji naše institucije a i svojoj ličnoj, a više na rešavanju konkretnih problema pojedinačnih osoba ili sistemskih problema, koji dotiču i remete život.

• Koliko vam se građana obratilo za pomoć u toku prošle godine, a koliko u toku ove i da li se taj broj povećava? U koliko slučajeva su donete preporuke? Da li češće reagujete po prijavama građana ili samoinicijativno?

- Do sredine jula ove godine Institucija je primila obraćanja građana gotovo istovetno koliko je imala za celu prošlu godinu. U svim slučajevima u kojima su utvrđene povrede propisa su donete preporuke, osim u slučajevima koji su još u toku. Broj reagovanja po prijavama građana i po sopstvenoj incicijativi do sada je uglavnom bio ujednačen, ali ove godine beležimo znatno povećanje broja reagovanja po sopstvenoj inicijativi.

• Sa kakvim problemima vam se najviše javljaju građani? Koliko njih godišnje dođe u vašu kancelariju?

- Vrlo detaljno sam radio analizu problema građana koji se pritužuju i došao do zaključka da 90 odsto svih problema građana u Srbiji ima ekonomsku osnovu. Zbog toga je veoma teško rešavati tu vrstu problema. Jedini način na koji takvi problemi mogu da se reše je uporno i sistematsko insistiranje da se prava građana, bilo pojedinačna bilo grupna, ispune od strane onoga ko je dužan da ih ispuni.

- Situacija sa epidemijom korona virusa nas je ove godine malo usporila u smislu ličnog prijema stranaka, koje smo morali da ograničimo zbog bezbednosti građana i zaposlenih, ali smo zato povećali, pogotovo tokom vanrednog stanja, mogućnosti na koje su građani mogli da nam se obraćaju a to se odnosi na povećan broj telefonskih linija i dostupnost naše institucije svih sedam dana u nedelji, od ujutru do kasno uveče.

• Šta je ono što vas je u toku rada na ovoj funkciji iznenadilo, a što možda kao sudija niste znali, koji su to problemi?

- Najviše su me iznenadili nosioci pojedinih funkcija u nekim lokalnim samoupravama koji su se ponašali kao da su te lokalne sredine njihovo vlasništvo. Tu smo imali najvećih problema, pa sam u pojedine delove Srbije morao da idem više puta da bih rešio probleme koji su se mogle rešiti telefonom.

• Koje prijave građana i iz kojih oblasti su vam najosetljivije? Možete li da izdvojite neki od primera koji vas je kao čoveka dotakao?

- Jednom sam rekao da građani, nevladine organizacije i političari imaju pravo na emocije, ali ne i mi, što ne znači da me u velikom broju situacija kao čoveka nije dirnula sudbina pojedinaca i grupa građana, koji su nam se obratili jer su u ostvarivanju svojih prava došli „do zida“. Konkretan primer koji me je kao čoveka najviše dotakao je nepostupanje institucije u ranijem periodu, pre mog dolaska na njeno čelo, kada se jedan građanin 32 puta obraćao Instituciji i molio za prijem, što se može smatrati vapajem, a da ni pored toga nije bio primljen. Ovaj slučaj se završio dvostrukim ubistvom i samoubistvom.

• Nailazite li na probleme tokom kontrola, ima li institucija koje neće da sarađuju?

- Većina institucija je spremna na saradnju i na postupanje po našim preporukama. Ali, postoje institucije koje se čak ne udostoje ni da odgovore posle dopisa i više urgencija. Ili kada odgovore, onda je to na način koji nije primeren međusobnom poštovanju institucija. Iz tog razloga, treba dati veći kapacitet zaštitniku građana kako bi u ovakvim slučajevima te institucije bile izložene sankcijama, bez obzira ko tu sankciju donosio i sprovodio.

• Koje institucije ne možete da kontrolište? I, na šta se građani najviše žale kada je o sudtsvu reč, ima li promena u vašim pravima na tom polju?
• - Zaštitnik građana, po Ustavu i zakonu, nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Kada sam pokrenuo pitanje kontrole sudske uprave, a ne sudova u smislu slobode sudova da odlučuju u presudama po znanju o posebnosti i podnetim dokazima o konkretnim predmetima, insistirao sam na tome i doživeo veliku kritiku pojedinih delova javnosti. Bio sam u najmanju ruku zapanjen jer više od 50 odsto evropskih ombudsmana imaju to pravo. Nadam se da će nam u narednom periodu izmenama Ustava i Zakona o zaštitniku građana to pravo biti dato.

-  Glavni razlog zbog kojeg sam tražio kontrolu sudske uprave je što se građani najviše žale na dužinu trajanja postupka, a nama je prijavljen slučaj koji je trajao 25 godina. Postoji još jedan slučaj koji treba da proverimo, da je postupak trajao 50 godina. Suđenje u razumnom roku, povreda prava na pravično suđenje i neizvršenje sudskih odluka su najčešće žalbe građana, najviše ih zanima kako da ostvare ta prava. Nisam za to da zaštitnik građana mora imati ekskluzivno pravo ovakve kontrole ali sam siguran da se, s obzirom na to da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije dao značajnije rezultate, neka institucija ovim mora detaljno baviti. Takođe, imamo i veliki broj pritužbi na rad izvršitelja i na njihove visoke tarife.

• Кoji je najveći problem sudske administracije?

- Najveći problemi sudske administracije su sporost, neažurnost i ono na šta se građani najviše žale – neljubaznost i nemogućnost da dođu do pravovremene informacije.

• Da li je broj prijava građana tokom epidemije korona virusa povećan, i u kojim situacijama ste najviše postupali?

- Broj prijava građana tokom epidemije korona virusa se višestruko uvećao, a građani se najviše žalili zbog mera ograničenja kretanja, usled čega su veliki problem imala deca sa autizmom i njihovi roditelji, zbog čega smo se obratili predsednici Vlade Srbije, i nakon toga im je omogućeno nesmetano kretanje. Direktnom saradnjom koju smo imali sa jedinicama lokalnih samouprava i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je omogućeno dobijanje dozvola radi viđanja roditelja sa detetom sa kojim ne žive. Zaštitnik građana se, takođe, obratio i predsednici Vlade Srbije kako se mere zabrane kretanja ne bi odnosile na osobe koje napuštaju stanove i kuće radi zaštite od nasilja u porodici.

- Učestvovali smo aktivno i u povratku naših građana iz inostranstva u Srbiju na početku izbijanja epidemije. Nakon naše intervencije ubrzano je i testiranje ljudi koji su bili smešteni na Beogradskom sajmu, dok je nakon naše aktivnosti Кlinički centar Niš uveo novi protokol o obaveštavanju porodica o zdravstvenom stanju njihovih članova hospitalizovanih zbog korona virusa. Imali smo brojne terenske posete, ali smo često, zbog hitnosti situacije, telefonskim putem rešavali probleme kako bi građani što pre mogli da ostvare neko svoje pravo. Naše aktivnosti su bile zaista brojne i raznovrsne, a naši zaposleni su ulagali velike napore kako bismo rešili što više konkretnih problema građana, u što kraćem roku.

• Pokrenuli ste kontrolu rada Uprave grada Sombora zbog luna parka u kojem se otkačio ringišpil, i gde su deca povređena. Da li već imate neke rezultate?

- Postupak je u toku, pokrenuli smo ga 13. jula i Uprava grada Sombora ima rok od 21 dan da nam pošalje izjašnjenje i svu prateću dokumentaciju.

• Da li su vam iz Doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja " Drinka Pavlović" u Beogradu, dostavili  sve u vezi sa dečakom koji je pao preskakajući  terasu, a koji je, nažalost, u međuvremenu, preminuo?

- Taj postupak je u toku, a s obzirom na to da smo ga pokrenuli 3. jula, i da je rok za izjašnjenje Doma „Drinka Pavlović“ 15 dana odgovore očekujemo danas (20. jula). 

• Šta je vaša kontrola utvrdila u Centru za socijalni rad u Subotici, koji je dodelio a zatim oduzeo usvojeno dete bračnom paru Savić?

- Ono što je karakteristika mog postupanja kao zaštitnika građana je da ne utvrđujem samo pojedinačnu, već i sistemsku grešku. Sistemska greška u ovom slučaju je bila što su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i različitost polova i Centar za socijalni rad grada Subotice ugrozili najbolji interes deteta, princip dobre uprave i pravne sigurnosti prilikom zasnivanja i poništaja usvojenja deteta.

- Utvrdili smo brojne propuste koje su načinili ovi organi, među kojima je i taj da nisu postojali razlozi za hitno izmeštanje deteta iz usvojiteljske porodice, niti je izmeštanje koje je izvršeno bilo u najboljem interesu deteta.

- Svim nadležnim organima u slučaju usvojenja i poništaja usvojenja uputili smo preporuke za ispravljanje propusta u ovom slučaju, kao i preporuke koje bi se odnosile na sve slučajeve usvojenja. Ministarstvu za rad upućena je preporuka da preduzme mere iz svoje nadležnosti davanjem naloga nadležnim organima, da se konkretan postupak usvojenja hitno okonča na zakonit način, rukovodeći se najboljim interesima deteta. Nadležnom organu za usvojenje je data preporuka da u ponovnom postupku za zasnivanje usvojenja deteta u cilju obezbeđivanja hitnosti postupka i ostvarivanja najboljih interesa deteta, uzme u obzir sve utvrđene, nesporne činjenice od značaja za zasnivanje usvojenja, a da Ministarstvo za rad i Pokrajinski sekretarijat pruže svu stručnu pomoć i podršku Centru za socijalni rad, kako bi postupak usvojenja bio okončan u najkraćem roku i uz poštovanje najboljih interesa deteta.

- Takođe, resornom ministarstvu je upućena preporuka da preduzme aktivnosti i mere kako bi Jedinstveni registar usvojitelja sadržao tačne i ažurne podatke o potencijalnim usvojiteljima, da preispita primenu instrukcije koja se primenjuje u postupcima zasnivanja usvojenja, kao i da obezbedi stalnu i kontinuiranu obuku zaposlenih u centrima za socijalni rad u vezi sa postupkom usvojenja.

• Obilazili ste ovih dana zatvore, da li ste bili samo u zavodima u Beogradu ili i u drugim mestima ? Кoji je bio povod, koliko imaju zaraženih od korone, da li se pridržavaju svih mera? Da li ste imali prilike da pričate sa zatvorenicima, i kojoj meri ima psihoaktivnih supstanci u zavodima u Srbiji?

- Poseta zatvorima nije bila u vezi sa redovnim posetama koje Nacionalni preventivni mehanizam i sektor koji se bave pravima osoba lišenih slobode u Instituciji zaštitnika građana obavljaju u okviru redovnih aktivnosti. Ovoga puta smo se usredsredili na zatvore u Beogradu, jer se najveći broj privedenih lica prilikom nedavnih demonstracija nalazio upravo u ovom gradu. Tako da smo obišli pet policijskih stanica: PS Zemun, PS Novi Beograd, PS Vračar, PS Savski Venac i PS Stari Grad, gde smo razgovarali sa 12 osoba, koja su u trenutku posete bila u prostorijama za zadržavanje. Njih 4 se žalilo na povrede, i njih je  pregledao lekar forenzičar, koji je bio u našem timu.

- Dva puta smo u poslednjih nedelju dana posetili Okružni zatvor u Beogradu gde smo razgovarali sa osam osoba,  kojima je određen pritvor. Među njima se dvoje žalilo na povrede koje su zadobili prilikom lišenja slobode. Obišli smo i КPZ Padinska Skela gde smo  razgovarali sa 9 prekršajno kažnjenih lica.

- Prilikom poseta zatvorima za vreme vanrednog stanja, utvrdili smo da se u nekima od njih pojavio korona virus i tražili da se preduzmu sve radnje kako bi se sprečilo širenje epidemije, što je i učinjeno. Što se psihoakativnih supstanci tiče, to je veliki problem u zatvorima i to je ono na šta će se u ovom i u budućem periodu obraćati ogromna pažnja.

• Živimo u zemlji gde ima nasilja, pogotovo nad decom, suočavamo se otmicama, nestankom dece... Postoje li vaše ingerencije u tom domenu, zapitate li se zašto još nemamo Amber alert sistem za brži pronalazak nestale dece?

- Zaštitnik građana se bavi i problemom, u javnosti poznatom kao „nestale bebe“, gde je više puta isticao da je jedino moguće rešenje uspostavljanje jedinstvene DNК baze u kojoj bi se utvrdila veza između nestale dece i njihovih bioloških roditelja. Takođe, bavio sam se svim slučajevima nestale dece, koji su ukazali da je za sistemsko rešenje ovog problema neophodno da u njega moraju biti uključeni svi -  roditelji, policija, Centri za socijalni rad, ali i škole i sva mesta gde se deca aktivno kreću.

(Ljubinka Račić)