Propada kuća u kojoj je prvi put rečeno da je Novi Sad "Srpska Atina": Planom predviđeno rušenje

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture za 021.rs kažu da "Bela lađa" ima dvostruku zaštitu

Kafana Bela lađa / Printskrin: Google maps

Najveći grad Vojvodine mogao bi da ostane bez kuće u svom samom centru, u Njegoševoj 5, gde je bila kafana "Bela lađa", u kojoj je prvi put rečeno da je "Novi Sad Srpska Atina", jer je već godinama prepuštena zubu vremena.

Ovaj objekat je već gotovo 15 godina napušten. Lokalne vlasti su u urbanističkim planovima početkom 2000-ih dozvolile da se taj objekat sruši i zameni trospratnim tržnim centrom, piše 021.info. 

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture za 021.rs navode da oni imaju višegodišnju inicijativu da kuća u kojoj je bila kafana "Bela lađa" bude sačuva, pa i da postane gradsko vlasništvo.

Kuća u Njegoševoj 5 je jedna od najstarijih u Novom Sadu, a pri tome je jedna od retkih koja je preživela bombardovanje 1849. godine. Tokom decenija je bila kafana ili sličan ugostiteljski objekat i, iako nema podataka o tome kada je tačno sagrađena, veruje se da je to bilo u prvoj ili drugoj deceniji 19. veka.

U drugoj polovini tog veka "Bela lađa" postaje dom prvenstveno srpske političke i književne elite i tu često boravi jedan od vođa Srba u Austro-Ugarskoj monarhiji Svetozar Miletić, koji je tu držao govore. Prema istraživanjima hroničara i istoričara tog perioda, tokom jednog razgovora novosadski zanatlija Stevan Jelinić Ćebenda je Novi Sad nazvao Srpskom Atinom, a ostalo je legenda.

Decenijama kasnije, tačnije 1948. godine, kuća u Njegoševoj 5 se nacionalizuje i postaje sedište "Vojvodinaputa", a kasnije su u njoj bili smešteni "Novograp" i gradska inspekcija. Zgrada je konačno iseljena 2006. godine.

Tada se donosi i važeći urbanistički plan koji predviđa da Njegoševa 5, kao i neke okolne zgrade, mogu da se sruše i pretvore u trospratni tržni centar. Međutim, kuću je za sada spasilo to što je 2008. proglašena za kulturno dobro i šta se nalazi u vlasništvu više osoba. Ovde su vlasnici uglavnom fizička lica koji su do vlasništva došli u postupku restitucije, ali i jedna privatna građevinska firma.

Svetozar Miletić / Foto: Arhiva

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture za 021.rs kažu da "Bela lađa" ima dvostruku zaštitu, jer se nalazi u sklopu prostorno kulturno-istorijske celine Starog jezgra Novog Sada, ali i zato što ima posebnu istorijsku važnost.

- Merama zaštite je propisano da se čuva u postojećim horizontalnim i vertikalnim gabaritima, konstruktivnom sklopu i primenjenim materijalima. Propisno je i njegovo očuvanje i restauracija izvornog izgleda i stilskih vrednosti. Zavod ima veliku želju da se objekat adaptira po standardima retauratorsko-konzervatorske struke i vrati u prvobitno stanje i namenu. Ovo je u principu ostvarivo jer postoji potpuna dokumentacija o njegovom enterijeru i eksterijeru. S obzirom na to da je objekat u vlasništvu više lica, čekamo njihov međusobni dogovor šta nameravaju da urade sa tim objektima - kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Direktor Zavoda Siniša Jokić za 021.rs dodaje i da veruje da bi cela kulturna javnost u Novom Sadu volela da taj obejkat postane gradsko vlasništvo ili da bude u zakupu i da se definiše kao stara-nova kafana "Bela Lađa", kao i da bi dvorišnom delu mogla da se smesti jedna ustanova kulture. Iako Jokić to nije naveo, ranije su postojale ideje da baš Zavod bude useljen u Njegoševu 5.

Jokić za 021.rs kaže da Zavod podržava i ideju da se na kući postavi spomen ploča kako bi prolaznici i turisti znali značaj ovog objekta za istoriju Novog Sada.

(Telegraf.rs)