Možemo da otvaramo hiljadu sajmova i arena, ali tu nema ko da leči: Važna je preventiva

Nove mere saopštene su danas, posle sednice Kriznog štaba za suzbijanje epidemije korona virusa

Krizni štab za suzbijanje epidemije korona virusa obratio se na redovnoj konferenciji, povodom najnovijih informacija vezanih za stanje u Srbiji kada je Covid-19 u pitanju. Ovo je bilo prvo obraćanje štaba posle uvođenja novih mera, koje stupaju na snagu od petka, 17. jula.

Preporučujemo

Na konferenciji su govorili načelnik Odeljenja pulmologije KC Kragujevac Slobodan Milisavljević, pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Batut Darija Kisić Tepavčević.

Kisić Tepavčević je rekla da mere, iako deluju banalno, jesu nešto što spasava živote i da su itekako efikasne. Istakla je da kada je neko u situaciji da drži jedan i po metar ne mora da nosi masku, ali da se i tada preporučuje.

O vakcini

Pokrajinski sekretar za zdravlje Zoran Gojković veruje da ćemo, zahvaljujući dobroj spoljnoj politici zemlje, sigurno biti jedna od prvih zemalja koja će imati mogućnost da primeni dobru, sigurnu vakcinu. On je ukazao da nije tajna da više država, ozbiljnih farmaceutskih kuća, radi na vakcini protiv korona virusa.

- Mi naravno aktivo sarađujemo sa svim zemljama koje rade i koje pokušavaju da nađu lek, vakcinu. Imamo kontakte i sa engleskim firmama, kolegama u Velikoj Britaniji, SAD, Kini, i u zavisnosti od toga morate shvatiti da je važno stati prvi u red kada bude gotova vakcina - rekao je Gojković.

Podsetio je da je po istom principu Srbija uspela u martu, kada sve pare ovog sveta nisu mogle u tom trenutku da obezbede zaštitnu opremu i lekove, već samo lična poznatstva i dobra spoljna politika, da nabavi sve što je bilo potrebno.

Dr Darija Kisić-Tepavcević ukazala je da su sve vakcine koje se pominju još uvek samo potencijalne vakcine i nijedna nije prošla sve faze testiranja.

- Jasno je da, kao i uvek do sada, nikada nijedna vakcina u našoj populaciji neće se primenjivati ako ne bude ispunjavala sve kriterijume maksimalne bezbednosti i efikasnosti - podvukla je Kisić-Tepavčević.

Istakla je da Srbija prati najsavremenije tokove i da će sigurno biti jedna od zemalja kojoj će vakcina biti dostupna čim prođe sve faze istraživanja.

Kada ćemo moći da se testiramo u privatnim laboratorijama?

- U ovom momentu je 7 privatnih laboratorija podnelo zahtev za PCR testiranje i njima će biti dostavljena lista zahteva koju je propisala SZO. Kada je reč o seriološkim testovima tu su manji zahtevi i one će moći da rade takve tekstove - rečeno je na konferenciji na pitanje kada će privatne laboratorije moći da testiraju građane na korona virus.

Gužva ispred Torlak Instituta

- To su osobe koje žele da se testiraju na lični zahtev, uglavnom zbog putovanja. Ali, iako tamo želite da se testirate, postoje liste čekanja. Prioritet su pacijenti bez obzira što razumemo svačiju želju da se testirea. Sve osobe koje su danas čekale dobile su termine za testiranje. Samo je danas bilo 250 ljudi koji su došli da se testiraju na lični zahtev. Sama činjenica da je neko uplatio tesitranje ne znači da će brže da se testira jer su prioritet pacijenti - objasnila je Kisić Tepavčević današnju gužvu ispred Torlak Instituta.

Da li ima mesta u bolnicama?

- Mi možemo otvarati hiljadu sajmova i arena, ali tu nema ko da leči. Jedina šansa nam je preventiva, prevencija i da svi maksimalno poštujemo ono što struka traži i da za 7-10 dana bi ovaj uzlazni front počeo da pada. Molimo vas da shvatite koliko je situacija ozbiljna - rekao je Gojković.

Kako je istakao postoji i veliki broj nekovid pacijenata koji trpe i da je ovo trenutak prekretnice za zdravstveni sistem Srbije. Gojković je ponovio da leka nema i ponovio apel lekara: Morate nam pomoći da bi vam zdravstveni sistem Srbije pomogao, on ima znanje i kapacitete, ali nemoguće je praviti dodatne.

- Mi ne možemo praviti bolnice i otvarati nova odeljenja za dan. Mi nemamo toliko lekara. Oni su opterećeni do maksimuma, i oni su ljudi i imaju svoje strahove i svoje porodice i svoj život i zdravlje, a nesebično to žrtvuju. Najteže je svima njima kada upućuju apele da se ljudi dozovu pameti jer neće biti dovoljno lekara da vam pruži pomoć - rekao je on.

Gojković je rekao da su kapaciteti popunjeni skoro do maksimuma i da se svakodnevno pokušava da se širenjem kapaciteta prime u bolnice.

Kakva je terapija za obolele

Dr Kisić Tepavčević je rekla da nema uvid u to koji se lekovi daju, ali da je u toku osma revizija protokola o lečenju. Kako je naglasila i pacijenti u Srbiji dobijaju najbolju moguću terapiju i da primaju ono što je iskustvo struke pokazalo da ima najviše efekta.

Na pitanje da li preventivne mere imaju smila Kisić je rekla da imaju smisla ukoliko ih se svi pridržavamo i da ne možemo da vidimo rezultat ukoliko se svi ne budemo tako ponašali. Ona je rekla da ovaj virus zahteva ljudsku ćeliju da bi opstao.

Stanje u Beogradu i Novom Sadu

Kada je reč o situaciji u Beogradu i Novom Sadu Kisić Tepavčević i Gojković rekli su da je primetan rast obolelih, posebno kod mlađe populacije. Ona je rekla da su naravljene sve mere preporuke da se smanji izloženost virusu, a da je svako drugo okupljanje bio rizik i potencijalno mesto zaražavanja. Kako je istakla najveći broj obolelih pripada grupi koja se najviše izlaže rizičnim situacijama.

Gojković je rekao da se s obzirom na fluktuaciju može desiti i porast broja obolelih i kada je u pitanju starija populacija. On je istakao da ovo mora biti zajednička borba u celini jer bolest ne bira i da ima i mladih koji su na respiratoru, ali i preminulih.

- Mlađi imaju mnogo veći broj kontakata i manje poštuju mere. Mi smo i prošle nedelje sugerisali da ćemo imati povećan broj obolelih u ovoj nedelji. U Novom Sadu sada registrujemo 80 slučajeva dnevno, a prošle nedelje je to bilo oko 50. Znači da ono što se dešavalo pre 7-10 dana bilo nepovoljno za nas. To su osobe mlađe dobi, i verovatno su i protesti doprineli porastu obolelih. Ono što je opasno i čega se bojimo jeste to što su mlađe osobe - koje su u većini obolelih, sada ostvaruju kontakte i sa svojim starijima - rekao je on.

Nove mere: Da li deca moraju da nose maske?

- To se ne odnosi na osobe koje su u kontaktu svakodnevno, odnosno porodice. Ne postoji nijedan uzrast, kako kod nas tako i u svetu, koji je bezbedan. Svi mi koji nemamo imunitet, a izlažemo se, jesmo osetljivi. Ono što se preporučuje da roditelji dece koja su najmlađa, jeste da ih ne dovode u situacije da budu pod povećanim rizikom, da ne idu na mesta gde su redovi. Svaka mehanička zaštita jeste zaštita, ali napominjem, ni sve maske nisu stoprocentna zaštita, tako da ih koristimo kao značajnu meru zašitite, ali moramo da vodimo računa da sebe ne dovodimo u situacije povećanog rizika - rekla je ona.

Kada je reč o nošenju maski na otvorenom Kisić Tepavčević je objasnila da je to preporuka kada ne možete da obezbedite udaljenost od 1,5 metara.

Starosna struktura pacijenata

Mlađa je struktura od hospitalizovaih osoba u odnosu na one u aprilu. Kako je rekla Kisić Tepavčević ovo nije odraz osetljivosti već odraz kretanja i pridržavanja mera.

2,3 odsto je onih od 0 do 9 godina, a 4,4 odsto onih od 10- 19 godina

Kada je reč o uzrastu hospitalizovanih sada i u aprilu, od 14. juna do 14. jula najveći broj osoba u bolniama jeste od 30-39 godina, odnosno svaka četvrta osoba koja je hospitalizovana je u ovoj uzrasnoj grupu, svaka peta osoba je od 39-49 godina, a 20 odsto je onih od 20-29 godina. Dakle 65 odsto je od 20 do 49 godina.

Kakva je situacija u Novom Pazaru i Sjenici?

Situacija u Novom Pazaru je i dalje složena, ali bolja u odnosu na prethodnih 15 dana - rečeno je na konferenciji. U Opštoj bolnici Novi Pazar ima 229 smeštenih pacijenata i ukupno 21 prijem za poslednja 24 sata, pregledano je 260 pacijenata od toga je 100 kontrolnih pregleda.

- Značajno je da nije bilo transporta u tercijarne ustanove što znači da se uspešno leče u bolnici u Novom Pazaru.

Zašto se dugo čeka na testove?

- Svi pacijenti koji su imali težu kliničku sliku su hospitalizovane - rekla je ona.

Kako je naglasila ne leči se test, već klinička slika i da postoje ljudi čiji su rezultati kasnili, ali su prioritet osobe koje imaju kliničke simptome i znakove infekcije.  Istakla je da je sve učinjeno da se vreme čekanja rezultata maksimalno skrati.

- Bilo je osoba koje su i nekoliko puta u toku jedne nedelje želele da se testiraju. Ja vam ne mogu reći koj je to momenat, ali sigurno je da je to bio onaj kada je bila najmanja aktivnost virusa. Imamo i povećan broj zahteva zbog putovanja, i u jednom momentu testovi jesu preusmereni za zavode i institute da bi se vršila kontrola i racionalizacija potrošnje - kazala je ona.

Na pitanje zašto se i dalje čeka dugo na testiranje dr Kisić Tepavčević rekla je da se povećao broj osoba koje žele da se testiraju i da je bilo onih koje su to tražile bez ikakvih osnova.

Kada je reč o spekulacijama u medijama vezano za informacije koje nisu proverene dr Darija Kisić Tepavčević rekla je da je uloga medija ogromna i da infformacije treba da budu pravovremene, ali prvo tačne i proverene.

- U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 8.393 osoba, 351 je bio pozitivan, a preminulo je 11 osoba. Na respiratoru se sada nalazi 169 pacijenata, što je za jedan manje nego juče, kada smo imali najviše od početka epidemije. Hospitalizovano je još 234 pacijenata pozitivnih na kovid 19 - najnoviji su podaci koje je izneo Zoran Gojković.

(Telegraf.rs)