Prof. Tiodorović prognozirao drugi pik i pogodio: Šta kaže o njegovom kraju, i da li će biti trećeg?

- Nije bila velika filozofija izračunati kada će doći do udara - objašnjava prof. dr Branislav Tiodorović i dodaje da je većina novih obolelih radno aktivno stanovništvo, ali mladi seju infekciju

Drugi pik korona virusa, koji je u toku, najverovatnije će se održavati tokom cele ove nedelje, a tek posle vikenda možemo se nadati da će broj novih zaraženih početi da opada, ali ne naglo. Do kraja leta može da nam se dogodi još jedan pik, ali će to pre svega zavisiti od nas samih, odnosno koliko se budemo pridržavali propisanih mera kaže u razgovoru za Telegraf.rs prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

Preporučujemo

Prof. dr Tidorović je inače, prvi prognozirao pik u kojem smo trenutno, zbog čega se malo kaje, iako je svestan činjenice da je uvek bolje reći istinu.

- Kada sam rekao da će biti sledećih dana problematično, da ćemo imati pik za 5, 6, 10 dana, ja sam jednostavno samo računao gde smo i kada imali skupove. Nije bitno da li su veći ili manji, jer kad ima više manjih isti je nivo ugroženosti. Nisu samo utakmice problem, već i sporadična slavlja, mature koje su organizovane uprkos preporukama da se ne organizuju u restoranima, rođendani, žurke po splavovima, u zatvorenom prostoru do ujutro ...Vidite, Vrbas je imao tri svadbe u jednom danu i on je najveći požar u Vojvodini. Inkubacija je od 7 do 14 dana, i nije bila velika filozofija izračunati kada će doći do udara. Tako je i ispalo. Bolje da nisam bio prognozer -  kaže prof. dr Tiodrović i nastavlja:

- Mi ćemo najverovatnije cele ove nedelje imati posla sa tim posledicama, dakle, održavanje rasta. Pik možda već imamo, pa se on održava. Ali, u svakom slučaju možemo reći da ćemo tek posle vikenda, sledeće nedelje, imati opadajući trend. Videćemo tada koliko je narod shvatio da je ovo ozbiljno, a jeste ozbiljno. Taj pad neće biti odjednom, mora nekoliko dana polako da opada, pa tek da se svede na neku sporadičnu pojavu. To bi bio idealni scenario. Međutim, nikako ne možemo da pravimo scenario kakav hoćemo, to nije film, već prirodna pojava a u toj prirodnoj pojavi imate onu većinu koja poštuje mere,  i one koji ih ne poštuju. Međutim, ta manjina doprinosi ukupnom broju obolelih i ovoliko težih slučajeva i problema sa ima sa respiracijom (disanje) pluća. 

On objašnjava da nemaju pacijenti, među kojima i mladi, tešku kliničku sliku samo zato što su pokušali virus da preleže na nogama.

- To je kod mladih ljudi, svakako prisustno, nisu se odmah javili. Drugo, kada imate mnogo zaraženih, imate veću količinu infekta odnosno virusa. A, veća količina virusa će odmah produkovati kod ljudi teže kliničke slike, a takve slike će dovesti do potrebe za kiseonikom i respiratorom. Kada dođe pacijent do respiratora, šanse da preživi su 50 prema 50 - kaže prof. dr Tiodorović.

Drugi pik iznenađenje ili ne?

Drugi pik prvog talasa, Srbiji se dogodio maltene u trenutku kada smo bili na korak od danas sa nula zaraženih. Profesor Tiodorović primećuje da smo prethodno, nakon popuštanja mera imali situaciju kao da je ljude neko pustio sa lanca, pa s tim u vezi objašnjava zašto nije a zašto jeste iznenađen novim porastom obolevanja.

 - Jeste me delimično iznenadilo, jer sam se ipak nadao da će se stanovništvo ponašati shodno predloženim merama i da će njihovo ponašanje više biti zasnovano na sili argumenata. Ako ljudima prezentujete situaciju i kažete im šta treba da rade, očekujete da rezultat bude povoljan. Ali, ako vi dođete u situaciju da morate da primenjujete argument sile - da ograničite kretanje, uvedete obaveze, to nije ista situacija. Uvek sam bio protiv primene ovog drugog jer ljude prvo treba informisati, naučiti, ponuditi im edukaciju i objašnjanje. Očekujete da postanu svesni situacije i da će se ponašati na odgovarajući način, a to znači da će pokušati da smanje rizik. E, mi to nismo imali, i sa te strane nisam iznenađen pikom - kaže prof. dr Tiodorović.

Na pitanje zašto se stalno potencira da su za novo širenje zaraze krivi mladi i njihove noćne žurke, kad su se ljudi masovno vratili i na posao i drugim aktivnostima kaže, da su mladi sejači infekcije, a da je najviše obolelih među radno aktivnim stanovništvom.

- Ima i u firmama, ali u njima je manja mogućnost zaraze jer su preduzetete mere čak i rigorozne sa kažnjavanjem. Jeste radno aktivno stanovništvo najviše prisutno u ovom broju obolelih ali nama su za sejanje infekcije i za njeno širenje, bar po podacima koje možemo da sagledamo u velikim gradovima, krivi mladi.  Ovde imamo više posledice skupova, iako je bilo zaražavanja i u firmama, po jedan, dva slučaja. Međutim, na proslavama ili u kafiću, može da sedi do vas, bez rastojanja, a zaražen je. I, vi to ne znate - rekao je naš sagovornik.

Treći pik zavisi od nas samih

Profesor kaže da od nas samih zavisi da li može do kraja leta da nam se dogodi i treći pik.

- Da li će biti još jedan pik zavisi od toga jesmo li shvatili težinu i ozbiljnost ove bolesti. Zavisi od nas samih. Virus ima potencijal da se razvije.  Dokle god je virus tu, a on preživljava samo u čoveku, može da izazove oboljenje. E, zato je važno da obezbedimo da ga nema a to možemo jedino rigoroznom primenom svih mera - ističe on.

Šta će nam se dešavati na jesen, prema njegovim rečima, mnogo zavisi od toga kako će se sada sa virusom izboriti južna polulopta pogotovo Brazil, Argentina  i Australija.  

- Kod gripa je nama lakše. Gledamo šta će se desiti na južnoj polulopti, pa onda vidimo šta će se dešavati na severu. A, u ovom slučaju, kod korone, pratimo južnu poluloptu da li će se populacija u Brazilu, Argentini i Australiji adekvatnim merama izboriti da smanji rizik obolevanja od korone. Ako oni to dobro urade, i ako korona tamo bude svedena na sporadičnu pojavu, onda će to biti i kod nas mnogo lakše. Ako se virus tamo održi, onda ćemo imati veliki problem na jesen. Ali, ako oni budu uspeli da ga suzbiju i svedu na sporadično javljanje, onda će to ličiti na pandemijski grip koji je postao sezonski  - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Vanredna moguća i u Nišu

Vanredna situacija je proglašena u više od 20 gradova ili opština u Srbiji zbog COVID-a 19. Profesor kaže da postoji mogućnost da se to dogodi i u Nišu:

- Da bi se proglasila vanredna situacija mora da postoji određena dnevna incidencija aktivnih slučajeva. Za Srbiju je to 80 na 100.000, za Beograd bi to bilo 100 na 100.000, a tu se mogu ubrojati i Novi Sad, Niš Kragujevac ... Za manje gradova poput Vranja, Šapca, Bogatića praktično je manje...  Gleda se koliko je ljudi obolelo u kratkom vremenskom periodu, i koliko ima ljudi primljenih u bolnicu, jer nije isto napuniti bolnicu od 400 i infektivno odeljenje od 10, 15 kreveta. Zato su Novi Pazar, Tutin i Sjenica izbili u prvi plan. U kratkom vremenskom periodu je veliki broj ljudi oboleo, a to su posledice skupova, kao što je Vrbas imao tri svadbe u jednom danu. Beograd je bio izuzetak i izbio je u prvi plan jer u dužem periodu nisu poštovane mere, ali svaki grad ima neku svoju specifičnost. Za Sandžak je jasno da su imali Bajram, ovi drugi svadbe...

- U Nišu imamo povećanje broja novih obolelih u samom gradu, ali je u Kliničkom centru veći priliv iz Vranja, Kruševca i okoline, jer oni imaju udar. Ali, može se desiti da će do kraja nedelje, ako se situacija bitno ne popravi, i Niš morati da proglasi vanredu situaciju. Ja se, ipak, nadam da narod malo ozbiljnije shvata situaciju i gleda šta se dešava u drugim gradovima.

Temperatura i glavobolja kod dece

Prema njegovim rečima, preporuka je a i bolje je da svako ko može sad povuče dete iz vrtića. 

- Preporuka je ukoliko mogu, da deca budu u domaćinstvu, ako ima ko da ih čuva. Kod mladih ljudi koji rade to je, razume se, teško, ali je bolje da deca ne idu u vrtić. Korona je ušla u 17 vrtića. Ima bolesne dece. I u Nišu ima povećan broj dece sa virusom. Istina, 90 odsto nema nikakvih ozbiljnih problema, samo su pozitivna. Kod 10 odsto se javlja temperatura od 37,5 ili 38, koja se održava, ali ne ide preko toga ili vrlo retko. I, ta dece nemaju otežano disanje, ali imaju glavobolju. Međutim, dobro reaguju na terapiju, kako su mi rekli pedijatri  - navodi prof. dr Tiodorović.

Za kraj kaže da je jedina prava mera nošenje maski, dezinfekcija i održavanje distance. Ističe da moramo da se naviknemo da živimo sa koronom, i kaže da je moguće da su istiniti navodi 239 naučnika, koji kažu da se virus održava u vazduhu.  

- Sve mere koje se uvode imaju cilj da se smanji komunikacija i prenošenje. Jedina specifičlna mera je vakcinacija,  a očekujemo da ona kod nas počne da se primenjuje od polovine sledeće godine. Virus još nije dovoljno proučen. Koristi to što ga dovoljno ne poznajemo. Ono što se prvo znalo i što je najčešće prisutno a zansovano na iskstvima iz Kine, Južne Koreje i Amerike, jeste da je virus težak i  da pada na tlo zato je i postojala mogućnost zaraze sa tla. Sada je moguće da je on primio karakteristike da može da se održava i u vazduhu. Na nama je da budemo oprezni koncentrisani i vrlo važno organizovan u sprečavanju i suzbijanju ove bolesti - zaključio je prof. dr Tiodorović za Telegraf.rs.

(Ljubinka Račič)