Bombe mu nisu mogle ništa, bio je heroj u miru: U Brusu od korone preminuo junak NATO bombardovanja
Gorjan Jakovljević iz Brusa, koji se hrabro borio u ratu 1999. godine, preminuo je juče od posledica korona virusa u 58. godini
Nikada nije pričao o tome, kao i svaki junak. Pričali su nam svedoci. Poslednjih dana marta 1999., NATO bombardovanje, a on pešadinac u rovu kod Merdara."Tomahavka" je grunula na svega nekoliko metara od njega. Izašao je iz rova, prašnjav. Ništa mu nisu mogli, naš Džigi je bio neustrašiv - svedoče prijatelji i saborci Gorjana Jakovljevića (58), junaka u ratu, heroja u miru. Bomba mu nije došla glave, ali jeste korona virus, od čijih je posledica preminuo juče u Kliničkom centru Niš, boreći se za vazduh.
- U ratu je bio od prvog do poslednjeg dana, od 24. marta do 15. juna 1999. godine, ali nije voleo da priča o tome, jer o ratu obično pričaju oni koji ga nisu iskusili - priča za Novosti Andreja Đorđević, Gorjanov prijatelj i član Udruženja boraca Brusa, čiji je predsednik bio pokojni Džigi.
Dejan Ivanović, član Udruženja koji je prošao sva ratišta u SFRJ, Gorjana je znao 30 godina. Delila ih je jedna ulica, a zbližilo iskustvo sa fronta.
- Uvek je bio ideolog, verovao je u više ciljeve. Da ga nema, niko u Brusu ne veruje. Sedeli smo na mojoj terasi 25. juna, pili kafu, sve je bilo u redu. Onda mi se prošle nedelje javlja prijatelj i kaže da je Džigi u Opštoj bolnici u Kruševcu, od srede. U subotu ga prebacuju za Niš. Kažu, ako izdrži nedelju i ponedeljak - biće dobro. Nije bilo. Nije preživeo - svedoči Dejan Ivanović.
Drugar Lunga Mirća jedva govori o Gorjanu u prošlom vremenu.
- On je humanitarac, bio je u stvari. Čovek od akcije, da okupi, organizuje, večiti pokretač. Umeo je da okupi ljude i da ih ujedini. Oživeo je davno zaboravljene akcije i manifestacije, pokušavao da organizuje i Dan ratnika. Glavni za deljenje paketića deci u vreme Božića - govori Lunga.
Gorjan Jakovljević se rodio u Donjim Levićima kod Brusa. Nakon završenog školovanja u rodnom kraju, završio je i Saobraćajnu školu u Beogradu. Radio je u Brzeću, kao radnik obezbeđenja Parking servisa Beograd.
Iza sebe je ostavio neutešnu suprugu Stoju, dve ponosne ćerke Jelenu i Oliveru, sestru Draganu sa njenom porodicom, brojne neutešne prijatelj i Brusjane, od kojih su mnogi zbog loše epidemiološke situacije u samoizolaciji ili već pozitivni na virus.
Sahrana Gorjana Jakovljevića obavljena je danas od 13 sati po posebnom kovid-protokolu na Gradskom groblju. Virus je učinio da se umesto uz zasluženu poštu, od junaka ljudi opraštaju u ograničenom broju, bez zagrljaja utehe, rukovanja i pod zaštitnim maskama.
Sanjao da podigne spomenik stradalima
Za šest poginulih Brusjana u ratovima 90-ih godina, Gorjan Jakovljević je planirao podizanje dostojnog spomenika u Spomen-parku u Brusu.
- Imao je tu viziju da taj spomenik izguramo i rekao, posle toga će da se povuče i prepusti mlađima Udruženje boraca -rekao je Andreja Đorđević i dodao:
- Nije dočekao to, a mi ne znamo kako ćemo nastaviti bez njega.
(Telegraf.rs)