Školska godina kakva dosad nije viđena: Šta čeka đake u Srbiji i kakve će biti posledice

Kombinovani model, koji bi počeo da se primenjuje od septembra, podrazumeva da đaci svake druge nedelje dolaze u školu da vežbaju, konsultuju se i odgovaraju

Đaci u Srbiji bi od septembra mogli da idu u školu svake druge nedelje zbog epidemije virusa korona. Kada nisu u školi, učenici bi imali časove preko interneta. Takav sistem još nije isproban u Srbiji i postavlja se pitanje kakve će to sve posledice ostaviti.

Preporučujemo

Kombinovani model, koji bi počeo da se primenjuje od septembra, podrazumeva da đaci svake druge nedelje dolaze u školu da vežbaju, konsultuju se i odgovaraju. U školu bi, primera radi,jedne nedelje išao prvi i treći, a druge drugi i četvrti razred. Ministarstvo trenutno analizira kako da za najmlađe, koji ne mogu da budu sami kod kuće, organizuje nastavu, piše Sputnjik.

Srpski đaci pred neobičnom školskom godinom

Nekadašnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović smatra da je taj pristup daleko od optimalnog i da ništa ne može da nadoknadi nastavu uživo, ali napominje da sve zavisi od toka epidemije.

- Ako se epidemija nastavi i okupljanja budu zabranjena, to je jedino rešenje. Svakako da je mnogo bolje da postoji neka nastava, nego da je uopšte nema - istakao je Ognjanović za Sputnjik i dodao da nastava preko interneta naročito nije efikasna za osnovce, jer im ne drži pažnju.

Sa tim se slaže pedagog u penziji Dušanka Šolaja, koja napominje da je za decu, pre svega, važna socijalizacija i ističe da ona nije za nastavu preko interneta, zbog toga što ne pruža sve što je deci potrebno, a škola ima.

- Tu nema vaspitnog obrazovanja, što je jedan od najvažnijih zadataka u našoj školi. Nema ni socijalizacije. Roditelji su opterećeni, jer pomažu, a pitanje je kako se snalaze sa decom - objasnila je Šolaja.

Loš uticaj na radne navike

Njeno mišljenje je da bi najbolje bilo da se deca vrate u škole, u kojima bi bile primenjivane higijenske i zaštitne mere, jer učenje preko interneta narušava i njihove radne navike.

- Pođite od sebe, u situaciji kada idete na godišnji odmor. Dan uoči odlaska na posao imate tremu i nelagodnost. To nije dobro niti preporučljivo - objašnjava Šolaja.

Ognjanović predočava da u školi nastane najveći problem kada je raspust, jer đacima treba najmanje nedelju dana da se vrate u radni kolosek. Zbog toga ocenjuje da bi efekti kombinovanog odlaska u školu na učenje bili gotovo nikakvi.

- Poslednjih godina smo imali takav školski kalendar da za Novu godinu postoji jedan mali raspust od sedam, osam dana, koji se spoji sa Božićem. Onda se ponovo radi tokom januara, pa opet usledi raspust. Nama je taj januar bio praktično izgubljen, jer deci posle novogodišnjih i božićnih praznika treba desetak dana da ponovo počnu da normalno rade, a taman kad se priviknu krene zimski raspust - svedoči Ognjanović.

Učenje zavisi od roditelja

Na pitanje, koliko je metoda kombinovanog odlaska u školu efikasna za učenje, Šolaja odgovara da će učenje mahom zavisiti od roditelja, koji mahom nisu obučeni da rade sa decom.

- Kad roditelji dođu s posla, umorni i nervozni, oni moraju da rade sa detetom. Da li su svi roditelji sposobni da svom detetu pokažu sve predmete koje nastavnik treba da im ispredaje u školi - pita se Šolaja.

Neki od prosvetara negoduju

Predsednica Unije SPRS Jasna Janković uputila je saopštenje povodom najave ministra prosvete Mladena Šarčevića o pripremi onlajn nastave od septembra.

- Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je pripreme za onlajn nastavu od septembra. Medijima je rečeno da Republički krizni štab za suzbijanje kovida-19 treba narednih dana da razmatra mogućnost da od septembra đaci, umesto u školske klupe, ponovo sednu pred ekrane televizora i računara. Uprkos tome što stručnjaci upozoravaju da gubitak rutine za đake može predstavljati psihološki problem, a nedostatak interakcije sa vršnjacima povećava stres, za sada ćemo se baviti samo tehničkim problemima ove izjave.

Nastava koju đaci gledaju preko televizije nije onlajn nastava. Jedina onlajn nastava za vreme vanrednog stanja jeste ona, gde su nastavnici bili u direktnom kontaktu sa svojim đacima. Tu smo uočili najmanje dva problema. Prvi, postoje oni koji nisu imali nikakve tehničke mogućnosti. Po našoj statistici, to je najmanje 5 procenata đaka koji nemaju internet, ni računare, te nisu mogli da se uključe u bilo koji oblik nastave na daljinu. Drugi problem je taj, što su nastavnici u korona vremenu koristili, a mnogi i upropastili svoje laptopove i kompjutere. Dakle, vanredno je bilo vanredno

. Nastavnici u Srbiji su navikli da se snalaze i „štap i kanap“ su im poznati alati za rad u školi. Ali ako neko hoće da vanredno pretoči u redovno, onda je to druga priča. Pre svega treba dobro izvagati da li je to zaista neophodno. I još, važno je u nastavnike i u obrazovanje uložiti novac! Ne možemo se baš uvek oslanjati na entuzijazam. On ne kupuje nova sredstva za rad - navela je ona.

Kako dodaje, predlog prosvetara je jasan,  smanjiti broj učenika u odeljenju i stvoriti sigurne uslove za rad svakom detetu i nastavniku.

(Telegraf.rs)