Slaćkova pesma: "Ne želi da kopa njive i da skuplja šljive, devojka je to iz grada, sve u vodu pada"

Ovaj simpatični mladić napisao je pesme o mnogim svakodnevnim problemima koji ga muče

Oću d'im u inostranstvo. Što se prilika ne trevi, tam je braćo moje carstvo, tam na drvje rastu evri. Tam se nema iš sećiram...

Preporučujemo

Ovako Slađan Ilić zvani Slaćko Putar iz Knjaževca recituje šaljive stihove koje je sam napisao na narodnom, lokalnom govoru jugoistočne Srbije.

I to nije jedini njegov šaljivi klip. Opisao je, na primer, i kako izgleda imati devojku iz grada.

- Ne znam šta ću, niti kud ću, jer u gradu želi kuću, a ja živim u svom selu, pa sa prstom sad na čelu ne znam njoj ni šta ću reći. Kaže, mogao bih i stan veći, a ja nisam sposoban, ni da kupim dvosoban. Da bar ona ima meru, kupio bih garsonjeru. Ne želi da kopa njive, neće ni da skuplja šljive, devojka je to iz grada i baš sve u vodu pada - recitovao je Slađan "beogradskim" narečjem, ali svojim simpatičnim akcentom.

Interesovanje za narodni jezik kod njega se ne završava samo na pošalicama.

Narodni jezik i poeziju Slađan koristi kad god je u prilici da se izrazi. Tako je u stihu opevao i legendu o postanku imena pojedinih sela.

- Još se pamti učinjeno delo, gde je sada Mučibaba selo. Mučili su Turci Osmanlije, staru babu što hajduke krije... Još se svuda to pominje često, gde je sada Tresibaba mesto, tresli su je Turci Osmanlije, ipak baba ni reč rekla nije... Gde je sada Babin Zub planina, odvukli je i slomili zube, tužno srpske zasviraše trube - ispevao je Slađan.

A gde je narodni jezik, tu su i zdravice, pesme. I u tome se Slaćko oprobao, nastupao pred publikom...

Postoji i snimak pesme koju je Slađan izrecitovao u čast poginulog srpskog narodnog pevača Šabana Šaulića. I sam je pisao tekstove za neke narodne pesme.

Osim toga, on je izdao i nekoliko knjiga poezije.

(Telegraf.rs)