Zbog preminulog doktora Džodića u 10 staju svi beli mantili: Počast najboljem onkološkom hirurgu

Profesor Radan Džodić predavao je po pozivu na više univerziteta u Francuskoj, Japanu, Rusiji, Grčkoj, Italiji, Kazahstanu, Hrvatskoj, Kini, Rumuniji i drugim univerzitetskim centrima u svetu

Svi lekari u Srbiji, danas tačno u 10 sati prestaće da rade sve što su počeli i minutom ćutanja odati počast najboljem onkološkom hirurgu, specijalisti za rak dojke i štitnu žlezdu, i bivšem direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) prof. dr Radanu Džodiću (68), koji je juče izgubio bitku sa korona virusom.

Preporučujemo

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) pozvao je sve lekare da mu odaju počast.

- Od COVID-a 19 preminuo je prof. dr Radan Džodić, onkološki hirurg iz Beograda. Neka mu je večna slava i pokoj duši. Molimo sve lekare u Srbiji da u ponedeljak 22.06.2020. godine u 10 sati minutom ćutanja odaju počast i ovom našem preminulom kolegi. Žrtve ne smeju ostati bezimene! - stoji u saopštenju SLFS-a.

Od istaknutog profesora, oprostila se i Lekarska komora Srbije (LKS), koja je izjavila saučešće porodici, kolegama i prijateljima profesora Džodića.

- Prof. dr Radan Džodić bio je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnji direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije - stoji u saopštenju LKS-a koja je podsetila na profesorovu impozantnu biografiju.

Profesor Džoduić rođen je 1952. godine na Goliji. Medicinski fakultet završio je 1978. godine, a redovni profesor onkološke hirurgije postao je 2005. godine. Od 2009. godine je šef poslediplomske Katedre za onkologiju.

Na Evropskoj školi onkologije izabran je 2017. godine za profesora hirurgije raka dojke, melanoma i hirurgije glave i vrata.

Predavao je po pozivu na više univerziteta u Francuskoj, Japanu, Rusiji, Grčkoj, Italiji, Kazahstanu, Hrvatskoj, Kini, Rumuniji i drugim univerzitetskim centrima u svetu.

Bio je potpredsednik Svetske federacije onkoloških hiruških udruženja, a objavio je oko dvesta radova u domaćim i stranim časopisima. Usavršavao se u Francuskoj i Japanu, a tokom svog radnog veka uradio je više od 10.000 operacija.

Za svoj dugogodišnji i svestrani naučni, stručni i nastavni rad je dobio mnoga priznanja, i domaća i strana.

Dobitnik je, pored ostalih priznanja, i Nagrade grada Beograda za medicinu, priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“, Ordena Viteza akademske palme i Ordena Oficira reda Akademske palme Republike Francuske, Zlatne medalje Evroazijskog kongresa za tumore glave i vrata u Kazahstanu, kao i Hipokratove nagrade Američkog biografskog instituta.

(Telegraf.rs)