Gastarbajterska sela u Srbiji živnuće i ovog leta: Brend fasade, freske, lavovi, komšije se takmiče

Fenomen potpuno suprotan logici zapadnjačkog života: umesto da zarađeni novac troše, da sebi obezbede bolji stan i lepši život u mestu gde godinama rade, oni štede za ovaj trenutak spokoja

Radni vek provode u stilu "kuća-posao". Vredni su radnici s Balkana i traženi u Nemačkoj, Austriji, pa i Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj... Dok brišu znoj sa čela, sanjaju penziju. U svojoj vili.

Preporučujemo

Malo po malo, para na paru, vile su počele da niču, a onda i čitava "gastarbajterska sela", koja su sada gotovo prazna. Nakon "korona talasa", kada su bili čak i osuđivani što su se usudili da u velikom broju dođu u Srbiju, ovi ljudi ponovo su u "belom svetu".

Miris rodnog kraja, šume i livade koje grle i Dunav i Sava, bezbrižno ispijanje piva sa podignutim nogama za njih je, izgleda, smisao života, trenutak za koji čitav vek rade u ne tako bajnim uslovima. I zato će se vratiti kada počne sezona odmora.

Fenomen potpuno suprotan logici zapadnjačkog života: umesto da zarađeni novac troše, da sebi obezbede bolji stan i lepši život u mestu gde godinama rade, oni štede za ovaj trenutak spokoja. Imaju jedan cilj, da svoj trud pretvore u imanje iz snova, u rodnoj grudi. Žele da naprave kuću, makar malo lepšu od komšijske, da kao grofovi dočekaju penzionerske dane i, kada za to dođe vreme, i put na onaj svet.

Trenutak predaha, godišnji odmor, u vreme kada njihove kolege odlaze na more i neke egzotične destinacije, oni se vraćaju - kući. Njihove vile jedino su mesto koje mogu da nazovu domom, gde oni postaju gazde i pravi domaćini.

To je i ono što će ostati njihovoj deci. Balkanska duša traži svoje i nema tog Beča, Ciriha i Minhena koji može da je oplemeni. Njihov je, na primer, Mačvanski Pričinović, selo koje bukvalno izgleda kao iz bajke, doduše sa malo više betona, a manje kamena i drveta.

Nekome je i Lajkovac prirastao za srce. Jedan mladić iskusio je čari blagostanja na Zapadu i zaljubio se u brend Luj Viton. Rešen je bio da ovu ljubav spoji sa onom prema rodnom kraju i u Lajkovcu podigao kuću u znaku Luj Vitona.

Ne samo što je LV znak vidno istaknut na fasadi kuće, već je, kako je ispričao njegov otac, i unutra kompletan nameštaj uređen u tom stilu.

Bugarine kod Šapca još jedno su selo gastarbajtera. Jednu vilu čuvaju i freske... Imaju i direktnu autobusku liniju Bugarine - Beč. Autobus vozi Duško Nikolić, čovek koji je rešio da se vrati.

- Otac moj se borio za mene, sredio mi kuću, sad je na meni da se borim za svog sina. I tako, dolaze nove generacije i novije kuće. Volim Srbiju više nego išta. Pre se viđamo u Srbiji nego u Beču, što kaže pokojni Ekrem, "kuća pos'o", tamo su svi zapeti, sve to negde neko žuri, ovde su ljudi opušteniji... - pričao je Duško svojevremeno za TV Prva.

Jedno od retkih sela koje postaje sve življe jeste Ravanica kod Kraljeva. Vraćaju se mahom stariji, dok njihova deca ostaju u tuđini.

- Imam dva sina, dva kompletna domaćinstva sa svom potrebnom poljoprivrednom mehanizacijom i petnaestak hektara zemlje koju sam kupio jer svoju nisam imao. Radim i stvaram, pomažem sinovima i njihovim porodicama, iako bi od penzije mogao da živim lagodno - rekao je ranije za RINU Dragoje Komatović.

Ipak, jedno od najpoznatijih sela gastarbajtera jeste Gomilica. Dovoljno je da ukucate to ime u Google i videćete luksuzne kuće, ograde, lavove, orlove, pastelne fasade...

A kada uđete u njih, tu su mermerne stepenice, sobe za goste, sobe za decu, spavaće sobe sa luksuznim nameštajem i televizijom. Stakleni lusteri, šankovi puni pića, ukrasni stubovi, nameštaj od punog drveta... Neki priznaju da im ceo godišnji odmor prođe na čišćenju i spremanju kuće, koja tokom godina zvrji prazna.

Kao i Bugarine, zajedno sa još nekoliko sela, Gomilica čini deo šabačkog kraja poznatog po gastarbajterima.

- Komšija pravio dve cigle, pa mogu i ja tri. I to je bilo takmičenje - pričao je Prle Pavlić iz jednog od ovih mesta za B92.

Kolko je važna kuća za ovaj, toliko je gastarbajterima bitna i kuća za onaj svet. Valja se da njihov život, isprepletan kukom i radom, bude krunisan dostojnim odlaskom i lepim spomenikom, na grobu koji će njihova deca i unuci posećivati sa ponosom.

Tako je nastao i ovaj, čuveni spomenik u Žagubici, na kojem se meštanin Dragomir podičio da je završio kao jedini milioner u mestu.

Ispod svog groba (preminuo 2001. godine), i praznih grobova namenjenih ćerki i supruzi, stoji tabla sa natpisom "Dragomir, jedini milioner u Žagubicu". Tu su, takođe, njihove slike, ali i crveni "ford".

(M. B.)