Svađa u Srbiji: "Lutalice ili treba da ubijemo ili da jako kaznimo vlasnike koji izbacuju ljubimce"

Napadi pasa lutalica sve su češći, a narod u Srbiji na to gleda najčešće iz krajnosti u krajnost. Šta je rešenje?

U danima za nama eskalrale su priče čiji su akteri psi. Osmog, desetog i 11. u mesecu jezivi isečci iz života građana Srbije dospeli su u medije - da izazovu žalost, bes, brigu, pokrenu pitanja, sučele predloge za rešenje. Neki od napuštenih pasa bili su mučeni, neki vlasnički, vezani i na povocu, napali su decu, neke pse napali su ljudi - otrovom - i neku porodicu ostavili da žali za njima.

Preporučujemo

Ne tako dugo pre ovih pobrojanih slučajeva, Srbija je danima pisala o Kaji, nesrećnoj preminuloj keruši koja je ovaj svet napustila sa ekserom u čelu. Petog dana od "zakucavanja" koje se pripisuje dečaku od tek 12 godina, pas je preminuo.

Brutalnost je očita na obe strane - deca iskazuju nadmoć nad psima, odrasli pakost i nemar. Međutim, javnost se zgranula nad snimkom napada pasa na devojčicu u Pančevu i ježila čitajući kako je spasena petogodišnjakinja iz Kraljeva. I priča iz Novog Sada u kom se desio slučaj "Kaja", i iz Ivanjice u kojoj su trovali pse, iz Valjeva u kojem su psu vezali sajlom preko stomaka i ostavili ga u propusnoj cevi pored magistralnog puta Valjevo-Bajina Bašta našle su svoju publiku, još oštrije deleći javnost.

Među najglasnijima su oni koji koji žele da spasu decu od napada pasa. Spasiti dete, makar to značilo pobiti krvoločne životinje, mada su u dva navedena slučaja psi bili vlasnički. U slučaju napada u Pančevu, kada su dva rotvajlera napala devojčicu i njenu baku, tužilaštvo je pokrenulo krivičnu prijavu za izazivanje opšte opasnosti. Ipak, mnogi se sećaju i slučajeva kada su lutalice napadale decu i kada nije bilo vlasnika da preuzmu odgovornost.

Slučaj izujedane trogodišnjakinje iz Valjeva koji je prošlog leta prepao čitaoce jedan je od takvih. Šetajući sa ocem na ulici, ugledala je psa, preneo je otac tada, krenula rukom ka njemu i dobila dva ujeda za obraz. Otac je ranije naveo i da ne zna da li će tužiti Grad, te da pre krivi čoveka koji se odrekao psa, nego psa kog su se odrekli.

- Svi mi govore da tužim Grad, još nismo doneli odluku o tome. Sada nam je najvažnije da ona bude dobro. Lično mislim da ovako ne postoji rešenje za pse lutalice. I najviše krivim ljude koji ih izbacuju na ulicu i naravno grad koji to ne rešava i ne kažnjava. S druge strane azil je prepun i psi tamo žive u nehumanim uslovima. Ne znam šta bih rekao osim da ne želim da se ovo dogodi ijednom detetu više u Valjevu - izneo je stav M. M. za lokalni medij, pre gotovo godinu dana.

Tu dolazimo do druge grupe onih koji razmišljaju o ovom problemu i koji razmišljaju upravo na taj način - nije pas kriv, o njemu neko treba da brine. Oni ističu nehumane uslove u kojima lutalice žive, jednako nesrećne slučajeve rešavanja "njihovog pitanja" u nekom šinteraju... Takvi pronalaze i fotografišu usamljene, nevoljene, mršave pse, sa ojedima, ranama, buvama i strahom, fotografišu ih i postavljaju pitanje - zašto je čovek životinja.

Opštepoznati su primeri nesterilisanih pasa, neželjenih štenaca, ostavljenih negde kraj puta - da uginu ili da se snađu; zatim primeri ljubimaca držanih u neadekvatnim uslavima - izgladnjivanih, ostavljenih bez pažnje, vakcine, leka...

U trećoj su oni koji uzimaju stvar u svoje ruke. Ne čekaju šintere, pravdu, usvojitelje ni udruženja za zaštitu životinja, nikog da im reši problem, podeli muku ili ih pozove na savest. To su oni zbog kojih nije teško ugledati leš otrovanog psa ni pronaći ispovest vlasnika koji tuguje za otrovanim vernim drugom.

Komentari svakakvi

- Ubiti psa, jer će opet ponoviti napad. A gazdu kazniti. Gde su bili roditelji deteta? - stoji u jednom od brojnih komentara na vesti koje smo objavili u proteklom periodu.

- Životinje su kao ljudi, koliko se napate dok ne umru na velikim mukama. Ako im nećemo pomoći, bar ih ne moramo ubijati. Teško onome ko ovake stvari radi - drugi je, potpuno suprotan, na koji su se nadovezali slični: - Najsurovija životinja na planeti je čovek. - Gde će im duša. - Šta reći, a ne zaplakati?

- Moje dete kada je napao pas, odmah sam ga roknuo! A vi što branite pse, javite se meni - jedan je od komentara koji je naišao na brojne osporavajuće reakcije.

- Za vlasnike pasa hitno Zakon, o držanju i mesečnom porezu. A, sve radi čistoće ulica, zgrada i parkova! Ostre kazne za ujed, bez obzira da li je vlasnički ili lutalica. Ovo je prevršilo svaku meru pristojnosti, kulture, držanja i bezbednosti na ulicama. Kučići se vode po ulicama bez povoca i korpe?! A napada je sve viđe i zaraze?! Može neko da se ljuti i reaguju razna udruženja, ovo je čista istina. Ako želite ljubimce, platite porez državi i poštujte Zakon - napisao je jedan Toma.

Kakvo je vaše mišljenje? Na koji način treba rešiti problem lutalica? Da li je Džeki kriv? Koga treba pozvati na odgovornost - za Džekijevu i tuđu bezbednost?

(Telegraf.rs)