Sramota: Đaci imaju nedopustivo malo časova srpskog jezika i književnosti, remek-dela samo "pretrče"

Prof. dr Rajna Dragićević kaže da je broj časova maternjeg jezika u nižim razredima osnovne škole veći u skoro svim zemljama nego kod nas, i u proseku iznosi sedam nedeljno, a u Srbiji pet

Učenici u Srbiji imaju nedopustivo mali broj časova srpskog jezika i književnosti. Zbog toga se, kažu profesori, preko kapitalnih književnih dela samo "pretrčava". Rešenje je, tvrde, da se poveća fond časova ili da se razdvoje srpski jezik i književnost.

Preporučujemo

Međutim, prof. dr Rajna Dragićević smatra da srpski treba da dobije status kakav ima ruski jezik u Rusiji, čime bi mogao da dobije više pažnje u obrazovnom sistemu, pišu Novosti.

- Rešenje je u tome da se javno, možda i službeno propiše drugačiji status srpskog jezika. Naime, srpski jezik se ubraja u opšteobrazovne predmete, ne može biti, i kao takav, u nekim srednjim stručnim školama trebalo je da bude skrajnut u korist uže stručnih predmeta- kaže prof. dr Rajna Dragićević.

Ona navodi da se na sajtu ruskog Ministarstva prosvete, navodi pojam "natpredmetnosti" ruskog jezika, tj. natpredmetna funkcija kursa maternjeg jezika.

- Ovakav natpredmetni status ruskog jezika omogućava da se u ruskim školama podrazumeva da u nastavi dominira ruski jezik - pojašnjava ona.

Natpredmetni status

Stoga, kaže ova profesorka, nikome nije neobično što u prvom razredu osnovne škole postoji devet časova ruskog jezika i književnosti, a četiri časa matematike, tri časa fizičke kulture, dva časa prirode i društva i po jedan muzičkog, likovnog i tehničkog obrazovanja. U petom razredu, predviđeno je osam časova ruskog jezika i književnosti, a pet časova metematike, tri časa engleskog jezika, po dva časa istorije, biologije i tehničkog obrazovanja i po jedan čas osnova pravoslavne kulture, muzičkog i likovnog obrazovan.

- U Srbiji se stalno uspostavlja paralela između srpskog jezika i matematike i insistira se na istom broju časova iz ova dva predmeta. Ovaj ruski primer pokazuje nam da ubedljivu prednost, ipak, treba dati srpskom jeziku. Zadatak nadležnih za pitanje statusa srpskog jezika u školi jeste da se izbore za njegov natpredmetni status - navodi prof. dr Rajna Dragićević.

A o malom broju časova srpskog jezika u gimnazijama i mukama kako da sve gradivo obrade na valjan način svedoče profesori ovog predmeta.

Oni kažu da u prvoj godini gimnazije sva tri smera imaju po četiri časa nedeljno, u drugoj godini društveni i opšti smer imaju, takođe, po četiri časa, dok na prirodnom smeru taj broj pada na tri. U trećem i četvrtom razredu društveni smer ima pet časova, opšti smer u trećem i četvrtom razredu ima četiri časa, dok prirodni smer u trećem ima tri, a u četvrtom četiri časa.

- Školska godina traje devet meseci a za to vreme treba da se pređe 11 kapitalnih dela svetske i naše književnosti. Na tim časovima, takođe, uči se i srpski jezik i kultura izražavanja. Nemoguće je sve to uraditi na kvalitetan način - kaže Marina Panić, profesorka srpskog jezika o književnosti u gimnaziji.

Kada se "pretrči" Dostojevski, radi se "Derviš i smrt" 

Ona objašnjava da se Dostojevski radi pet časova, pa kada se "pretrči" Dostojevski radi se "Derviš i smrt"...

- Kako đaci na pravi način na tako malo časova da "dožive" ta dva dela. Mi često "uštinemo" od drugih oblasti kako bismo posvetili više pažnje kapitalnim delima. A u četvrtom razredu su još i "Faust", "Hamlet", "Koreni", "Vreme smrti", "Majstor i Margarita"... - nabraja ova profesorka.

Prof. dr Rajna Dragićević kaže da je broj časova maternjeg jezika u nižim razredima osnovne škole veći u skoro svim zemljama nego kod nas, i u proseku iznosi sedam nedeljno, a u Srbiji - pet. U višim razredima i srednjoj školi u mnogim državama poput Rusije, Belorusije, Ukrajine i Turske, jezik i književnost su razdvojeni i imaju po pot časova nedeljno.

Samo prikaz izbornih dela

Izborna lektira, u koju je svrstano i "Proljeće Ivana Galeba" Vladana Desnice, zbog manjka vremena, ostaje na nivou prikaza, navodi profesorka Marina Panić:

- Decu uputimo da ta dela postoje, jer nemamo vremena za nešto više.

(Telegraf.rs)