Tokom juna ptići najčešće ispadaju iz gnezda: Dušan savetuje šta da radite ako naletite na ptiče
Dešava se da mladunci ne odmere dobro visinu ili daljinu, pa ispadnu iz gnezda dok jačaju krila
Jun mesec je period kada ptići raznih vrsta ptica kreću u prvi let. Dešava se da ne odmere dobro visinu ili daljinu pa ispadnu iz gnezda dok jačaju krila.
Apatinac Dušan Gladić je primetio malu sovu utinu, staru oko tri sedmice, koja je danas u glavnoj ulici ispala iz gnezda. Podigao je na granu gde će biti bezbedna. Kada bude gladna sovica će se javiti, a roditelji će nastaviti da je hrane. To je postupak koji treba učiniti ukoliko se građanima dogodi da u prolazu primete ptiće ispale iz gnezda, kaže Bela Kanjo, apatinski ornitolog koji je danas prisustvovao vraćanju mlade sove na stablo.
– Nije prvi put da spašavam ptice iz gnezda, pa su me i ovog puta zvali. Ukoliko građani vide mladunče neka ga samo vrate na grane. One su sposobne da se po njima veru i vratiće se u gnezdo, a tako ćemo ih sačuvati od eventualnog napada psa ili mačke - kaže za Radio Dunav Dušan Gladić.
Bela Kanjo ptice proučava punih 46 godina i kaže da su sove utine veoma korisne za čoveka i da treba da ih čuvamo.
U Apatinu ih ima na nekoliko mesta u glavnoj ulici i Apatinci ih uvek mogu videti, oko „Arta“, „Pčelice“ ili „Koktela“, a ima ih i u drugim ulicama.
– Ove sove se hrane glodarima, najviše miševima. Od jednog para utina imamo toliko koristi, a toga nismo svesni. U glavnoj ulici ima uvek najmanje dva do tri gnezda utina, a zimi na jednom stablu nekada bude po 15 jedinki. Nemamo ih tako puno kao Kikinda, ali treba da budemo ponosni na populaciju sova u našem gradu i zaštitimo ih - kaže Kanjo. Kada će sove krenuti u prvi let zavisi od mnogo faktora: kakva je godina, temperatura vazduha, kako su hranjene.
- Broj ptića u gnezdu zavisi od gradacije glodara. Ako je više glodara biće i više ptića u gnezdu, i obrnuto. One su najbolji pokazatelj kakvo je stanje populacije glodara u godini - rekao je Kanjo.
Utina ili mala ušara spada u sove srednje veličine, dužina tela joj se kreće od 31 do 40 cm. Ima raspon krila od 85 do 100 cm. Prosečno je teška do 350 grama. Prepoznatljiva je po tome što na okrugloj glavi ima „uške“, uzdignuto perje koje podseća na uši. Uobičajeno je crne, braon, sive, krem i bele boje, odnosno njihovom kombinacijom. Zimi se, zbog nedostatka hrane, skuplja u jata. Spada u grabljivice koja noću lovi plen, dok preko dana sedi skrivena u kruni drveća. U ishrani male ušare dominiraju voluharice, miševi, pacovi, gušteri, manje lasice, slepi miševi, rovčice i krtice. Zimi, u nedostatku hrane, jede i sitne ptice.
Mladunci pište kao da škripe vrata
Mladunci se oglašavaju pištanjem koje podseća na škripu vrata. Mužjak se oglašava tihim hukanjem i najčešće se čuje u periodu januar-mart, u vreme udvaranja. Ženka polaže tri do pet jaja u gnezdo iz kojih se posle 24 do 28 dana izležu slepi i bespomoćni mladunci. Kada navrše osam nedelja mladunci već počinju polako da lete, a ubrzo i da samostalno love.
Ovim putem ljubitelji ptica apeluju na građane da ukoliko primete ptiće na zemlji podignu ih na visine, najbolje na grane obližnjeg drveta. Ukoliko su u nedoumici šta učiniti mogu pozvati apatinske ornitologe Jovana Lakatoša, Nenada Spremu ili Belu Kanju i oni će se odazvati i pomoći.
(Telegraf.rs)