Promenjen način testiranja na korona virus: Prvo se radi brzi test, ali zašto ako je malo pouzdan?

Postoje dve vrste brzih testova, oba se rade iz venske krvi, ali jedan stiže za 15 minuta, a drugi za sat vremena

Krizni štab za borbu protiv korona virusa doneo je u petak odluku da se promeni način testiranja na covid 19, tako da će se ubuduće svima prvo raditi serološko testiranje, odnosno elisa brzi test, a ako se pokaže da je kod nekoga prisutan virus, onda mu se radi PCR test, koji se smatra zlatnim standardom, kaže za Telegraf.rs epidemiolog Branislav Tidorović, član Kriznog štaba za borbu protiv korone.

Preporučujemo

Korona virus je do sada potvrđivan isključivo PCR testovima, koji se baziraju na analizi brisa nosa i ždrela, a sada će se to činiti brzim testom, koji podrazumeva analizu venske krvi.

Ukoliko frakcija IgM tog brzog testa, nekome pokaže znake sveže bolesti, u tom slučaju se radi i PCR test. 

- Prelazimo na serološke testove, a to su testovi koje građani mogu da urade za 1.200 dinara. PCR jeste zlatni standard, ali ako bi nekom serološki našli da je pozitivan, onda mu se radi potvrdni test na PCR, on je sigurni - objašnjava prof. dr Tidorović.

On kaže da su imali nekoliko puta situaciju da su na serološkim testovima pacijenti negativni i po tri puta, a da su pozitivni kada im se uradi četvrti put test na PCR.

Na pitanje zašto se onda prešlo na brze testove, ako nisu sigurni, i ako smo u više navrata čuli da je njihova senzitivnost mala, prof. dr Tidorović objašnjava da postoji dve vrste brzih testova.

- Ima testova čiji rezultat stiže za 15 minuta, i njegova senzitivnost je 50 do 60 odsto, a ima brzih testova čiji rezultat se dobija za sat vremena i njihova pouzdanost je 96 odsto. Oba se rade iz krvi - kaže prof. dr Tiodorović.

Podsećanja radi, brzi test na lični zahtev građana košta 1.200, a PCR 6.000 dinara.

Nula do kraja juna 

I profesor Tidorović je mišljenja, kao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar da ćemo prvu nulu novih obolelih uloviti do kraja meseca. 

- S obzirom na to, onda tek u julu možemo da odjavimo epidemiju, jer je potrebno da bez zaraženih budemo 28 dana, odnosno dvostruki period inkubacije od 14 dana - kaže prof. dr Tiodorović.

On ne očekuje da ćemo iz epidemije izaći sa kolektivnim imunitetom, a u prilog tome navodi da studija koja istražuje kolektivni imunitet, ne ide onako kako se očekivalo.

- Nedovoljan je broj. Mali je broj onih koji se testiraju u odnosu na ono što je trebalo da se uradi, a trebalo je da se testira 7.000 porodica. Verovatno će nastaviti i u julu da se radi. Ali, ono što je sigurno jeste da kolektivni imunitet neće biti svuda isti - rekao je naš sagovornik.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)