Danas su Duhovi, praznik Svete Trojice: Pletemo venčiće zbog jednog verovanja, a ovo su običaji

Na veliki praznik Sveta Trojica vernici tradicionalno posećuju manastire i traže oprost grehova ili lek za bolesti

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave praznik koji proslavlja Svetu Trojicu, u spomen na silazak Duha Svetoga na apostole.

Preporučujemo

Pošto se ovaj veliki događaj odigrao 50 dana posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi 50. dana posle Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju i zove se još i Pedesetnica.

Čitava služba Pedesetnice, za koju je karakteristično to da je vrlo svečana i uzvišena, predstavlja razradu svakodnevne liturgijske pesme u čast Svete Trojice: "Videsmo Svetlost istinsku; primismo Duha Nebeskoga; nađosmo veru istinitu, klanjajući se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je Ona spasla". U službama ovoga dana mnogo puta se peva i molitva Duhu Svetome: "Carju Nebesnij".

Na veliki praznik Sveta Trojica vernici tradicionalno posećuju manastire i traže oprost grehova ili lek za bolesti.

Dobro je, kako se veruje u narodu, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole.

Narodna verovanja i običaji

Pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu "otvaraju" grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlog.

Na praznik silaska Svetog Duha na apostole, pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Oni su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i cvećem.

To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća. Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od raznih nesreća koje mogu da ih snađu.

Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest.

(Telegraf.rs)