Žene vlasnice imanja su prava retkost: Branka prkosi statistici i sa ponosom vodi gazdinstvo

Pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava

Žene u srpskim selima rade od jutra do mraka, vrlo često bez slobodnog dana u nedelji i godišnjeg odmora. Na njihovim leđima najviše je obaveza, ali i pored toga, tek svaka šesta je u katastar upisana kao vlasnica imanja. Međutim, pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava, a među njima je i Branka Lazović iz sela Lipnica.

Preporučujemo

- Pre dvadeset godina sam ostala bez posla i počela sa mužem da se bavim stočarstvom na porodičnom imanju. Nedostajale su mi godine do penzije, tako da kao vlasnica imanja uplaćujem penzijsko-osiguranje. Posla ima puno, od jutra do mraka, naročito u ovim mesecima, ali ne žalimo se. Ko hoće da radi, uvek ima šta - rekla je za Branka za RINU.

Nove analize NALED-a pokazale su da u seoskim sredinama 84 procenata žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime. U Srbiji je samo pet do 10 posto domaćinstava registrovano na žene, a među njima je najmanje poljoprivrednica mlađih od 40 godina, oko 1 odsto. U skoro svim diomaćinstvima i dalje se pitaju muškarci, a razloge za to mnogi vide u porodičnm odnosima i patrijahalnoj sredini.

Sve rade zajedno

- Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno - kaže Branka.

Evropska unija kroz svoje programe ulaže skoro 175 miliona evra u poljoprivredu Srbije, a iz državnog budžeta takođe se izdvajaju milioni dinara za podsticaj žena. Ipak, pored svih ovih beneficija, njima je potrebnija podrška ukućana i muškaraca sa kojima žive, kako bi žena poput Branke, na koju se vodi porodično imanje, bilo sve više širom Srbije.

(Telegraf.rs / RINA)