Kome je teže u Srbiji, seljaku ili radniku u fabrici? Povela se burna rasprava, pale i teške reči

- Ljudi moji, smirite se - molio je jedan od učesnika rasprave

Kome je teže - seljaku ili radniku u fabrici/kancelariji? Na ovo pitanje verovatno nikad nećemo dobiti odgovor, ali će ono uvek biti povod za raspravu, kad god se za to ukaže prilika. Jednu takvu burnu polemiku pokrenuo je Lj. V. na Fejsbuk grupi "Dobra zemlja" kada je ljutit napisao status o tome kome je teže. Za samo dva sata, preko 400 ljudi uključilo se u polemiku, u kojoj reči nisu birane. Da li je Lj. V. u pravu, i da li se to moglo reći drugačije, procenite sami.

Preporučujemo

Njegov status vam prenosimo u celosti:

"Ustajanje (SELJAK):

5:00 - Oblačenje opanaka, smrdljivog odela, pravac štala, svinjac, kokošinjac, čisti *ovna, hrani stoku, sve namiri, onda doručkuj, volan u ruke, pa na njivu, prevrći zemlju, gledaj u nebo, moli se Bogu, dođi kuci, opet lopatu u ruke, procedura ista, štala, svinjac, kokošinjac, namiri sve. Skidaj opanke, večeraj, kupaj se, pa u 22:23 u krevet.

Ustajanje (GOSPODA):

7:00 - Umivanje, kafa, oblačenje, na posao do 15h. Žvrlja neke papire ili pakuje osigurače i brisače u nekoj fabrici za 35.000. Leti klima, zimi grejanje. Dođe kući u 15h, ruča, istušira se, legne sat-dva da odmori jer se umorio na poslu. Ustane oko 18h, prošeta do grada na sladoled i kafu, boli ga uvo da li pada kiša, duva vetar, da li buba jede krompir, da li se blato lepi na čizme. Dođe kući oko 20h. Večera, upali tv, bleji do 00-01, i u krevet. I onda dođe na pijacu i kaže: "Juuu, jaja 10 dinara, juuu meso 350, juuu, pa skup vam sir. Mame vam ga gospodske. Živi 7 dana seljačkog života u ovim uslovima i pod ovim okolnostima, pa ti ništa neće biti skupo."

Prvo su se oglasili oni koji podržavaju Lj. V. Njihovi komentari uglavnom su glasili:

- Lepo rečeno. Svaka čast na lepom tekstu i istinitom. Bravo, živa istina. Svaka čast druže, svaka ti je kao Njegoševa.

Međutim, posle samo nekoliko minuta, usledili su i ovakvi komentari:

- Pa ko je tebe terao da budeš seljak? Što nisi i ti radio u fabrici?

- Ako ti je već toliko teško, zašto se i ti ne zaposliš u firmi, pa da budeš gospodin? I onda da odeš na pijacu i da kažeš da su skupa jaja. Samo je pitanje zašto to ne uradiš?

- Da li stvarno mislite da građevinci, trgovci, vozači, čistačice, magacioneri, lade *uda od 7 do 15 i posle piju kafu? Ko to radi od 7 do 15, osim opštinskih službenika? Ko još dolazi odmoran s posla? Ko može da živi od 35.000 ako plati račune i kredite, a trebalo bi da jede svaki dan? Koja su to gospoda? Mrzite pogrešne ljude!

- Ti biraš gde ćeš da živiš, ne sviđa ti se selo, idi u grad, pa uživaj. Ali ne zaboravi i one dane u godini, a ima ih bar 3 meseca kad seljak mnogo manje radi nego inače. Tad ide kuvano vino, rakija, suvo meso, slanina. Kad je slavlje, šatra u dvorištu, 3 dana veselje, ne može ti niko ništa. 6 prasića, 6 jagnjića, i bik na ražnju. Dvorište hektar. Sloboda koju nemaju ljudi u gradu. Razmisli ti ipak još jednom što ustaješ u 4, nisi lud da si zaboravio privilegije sela.

- Mi radimo na pijaci u jednoj varošici i nemamo to iskustvo da ljudi negativno komentarišu cene naših proizvoda. Čak su spremni da plate i mnogo više za domaći proizvod, recimo za jaja i po 15 din, pa i više. Poljoprivreda jeste teška, ali je težak i svaki drugi posao. Ljudi u gradu možda vremenski manje rade, ali i potroše mnogo više na prehrambene proizvode, dok mi imamo mogućnost da sami proizvedemo za sebe.

- Ljudi moji, smirite se. Svaki posao je težak na svoj način, takve su okolnosti kakve su. Nezadovoljstvo svuda, treba biti optimista i naći svoj mir.

- Najgore su podele u narodu. Braćo i sestre, ne dozvolite to.

(J. S)