Ovako sada izgleda prelepa reka i malo čudo prirode za koje su se Srbi borili do samog kraja
Naši reporteri prošetali su se ovom oazom mira, uživali u šumu vodopada i svežini rečice i tek ponegde naišli i na onu ružnu stranu koja ostaje za čovekom
Nedaleko od Paraćina skrivena je prirodna lepota kojom se diči ceo kraj, a izletnici koji znaju ovu tajnu ne propuštaju da sa magistralnog puta skrenu nekoliko kilometara uzvodno uz rečicu Grzu i dođu do njenog izvora.
A to nije običan izvor - to je vrelo sa mnoštvo izvorčića, jezerca, vodopada, predivnom šumom i iznenađenjima na svakom koraku. Doduše, nekada je potrebno malo i pomučiti se, pa se uspeti uz brdo, a onda zaviriti u pećinu, umiti se po dikonom svetog Jovana i dotaći dno kristalno čistog potoka.
Čak i oko samog izvora postoje putevi koje, uz malo bolju obuću i kondiciju možete obićii otkriti još neke tajne prirodne lepote podno Južnog Kučaja.
Naši reporteri prošetali su se ovom oazom mira, uživali u šumu vodopada i svežini rečice i tek ponegde naišli i na onu ružnu stranu koja ostaje za čovekom - smeće koje poneki izletnik ostavi ne hajući za dar prirode koji mu je pružila.
Ali, Paraćinci, ali i meštani okolnih pomoravskih mesta i te kako poštuju ovu reku. Duž Grze su se, nizvodno od vrela nanizale kućice koje vikendaši vredno održavaju. Jer, takav mir i lepota neprocenjivo su blago.
A malo je falilo da sve to postane samo sećanje starih. Reka Grza bila je predviđena za igradnju mini hidroelektrane, što bi, u praksi, značilo "ucevljenje". Dakle, od rečice bi ostao potočić, a najveći deo matice bio bi pod zemljom.
Građani su se organizovali i pobunili protiv ovakve ideje. Ne samo zbog sebe, već i zbog prirode, jer - ko može Paraćincima da oduzme ovakav biser?
Za sve one koji nikada nisu kročili, savet je da jednom prilikom na nekom putu predahnu na ovom prelepom mestu, jer, nije daleko od auto-puta Beograd-Niš, a zaista vredi skrenuti sa puta, zastati, i na momenat zaboraviti na vreme.
(M. B.)