Uništavanje Zlatibora i prirode uživo: Pogledajte Titovu vilu nekad i sad
Tržišna potreba za apartmanima na atraktivnim lokacijama dovela je do apsurda, da prirodne lepote pretvaramo u prave male stešnjene gradove
Šta je u bivšoj Jugoslaviji proglašavano za Titovo, moralo je biti najbolje. Sudbina vile beogradskog advokata Aleksandra Ace Pavlovića, koju je podigao na Zlatiboru bila je, naravno - nacionalizacija. Ova kuća dodeljena je Josipu Brozu na korišćenje, pa je mogao da predahne na Zlatiboru. I to je bila istorija... Ali, sadašnjost je drugačija.
Preporučujemo
Centar Zlatibora dobija potpuno nov izgled: Dok traju radovi Kraljev trg bez jezera
Na prodaju 6 placeva na Zlatiboru, cena od 12 miliona dinara
Kada se kaže vila, i to vila uglednog advokata na prelepoj srpskoj planini, svako bi zamislio pravi mali raj na zemlji. Velika, blještava kuća, a oko nje čitav vrt. Tito sigurno ne bi dobio nešto što nije vredno divljenja. Možemo da zamislimo i oronulo, zapušteno zdanje koje samo seća na lepu prošlost.
No... vila nije oronula, ali nema ni bašte. Zapravo, ono što se zaista desilo treba da nas zabrine - i ovo mesto "progutala" je preterana urbanizacija, fenomen koji sve više zahvata Zlatibor, ali i brojne druge srpske planine.
Konkretno, ova zlatiborska lepotica ostala je usamljen objekat u urbanoj džungli koja je izrasla oko nje. Dakle, jeste Zlatibor, ali izgleda kao obod Beograda na kojem je svaki kvadrat iskrišćen da se u njemu podigne zgrada.
I to nije problem samo jedne vile i jedne planine. Tržišna potreba za apartmanima na atraktivnim lokacijama dovela je do apsurda, da prirodne lepote pretvaramo u prave male stešnjene gradove, a umesto šume, reka i parkova sve više gledamo asfalt i beton.
A nekada nije bilo tako. U predratnom kapitalizmu cenila se ta lepota, pa je i ova vila, iako luksuzna, bila uklopljena u ambijent. A onda su se promenile okolnosti, došao je komunizam, imovina oduzeta, ali svrha vile ostala je ista - smeštaj u prirodnom okruženju, oazi mira.
Vila, koja jeste bila namenjena Titu, 1967. godine dodeljena je beogradskoj televiziji, a potom, 2014. usledio je proces restitucije.
Došao je i novi talas kapitalizma.
Mir, sklad i lepota u kojima su bogati nekada mogli da uživaju bio je statusni simbol. Kako su te vrednosti nestale? Statusni simbol danas je novac, pokretač modernog kapitalizma, a on proizilazi iz novih investicija i atraktivnih lokacija.
Ipak, urbanisti bi trebalo da se zapitaju da li na srpskim planinama zaista želimo da napravimo "šume" solitera.
(Telegraf.rs)