Tri rođene sestre u prvim borbenim redovima protiv korone: Nisam mogla da sedim dok njih dve ginu

Katarina, Magdalena i Jelika rade u Opštoj bolnici u Kruševcu i od početka epidemije borile su se sa nevidljivim neprijateljem

Katarina, Magdalena i Jelika tri su rođene sestre, sve tri medicinski radnici, i sve tri našle su se u prvim borbenim redovima kada je u Srbiji proglašena epidemija korona virusa.

Preporučujemo

Njih tri žive u Kruševcu i u Opštoj bolnici u ovom gradu provodile su sate i sate u borbi sa virusom Kovid-19.

Najstarija sestra Katarina Nikolić, strukovni je fizioterapeut, a sa zaraženim pacijentima radila je u kovid bolnici u Hali sportova u Kruševcu. Prijavila se dobrovoljno, jer nije mogla da sedi kod kuće dok joj, kako je ispričala, sestre ginu danonoćno.

Katarina za Telegraf.rs kaže da radi na dečjoj fizijatriji u Opštoj bolnici u Kruševcu, ali da je njena služba odmah bila povučena, odnosno zatvorena zbog epidemiološke situacije.

- Osećala sam moralnu odgovornost da nešto uradim, sedela sam kod kuće dok je neko ginuo tokom cele noći. Prijavila sam se za Halu sportova, gde sam provela oko mesec dana, da pomažem pacijentima zaraženim koronom. Ta Hala je danas zatvorena - započinje najstarija sestra.

Najteža je odvojenost od dece

Kako kaže, njena sestra Magdalena, koja ima decu, i Jelika, bile su kod roditelja, izdvojene na zasebnom spratu.

- Magdalena je bila odvojena od svoje porodice. I ja imam decu od koje sam se odvojila prešavši u drugu prostoriju u dvorištu, to je letnja kuhinjica gde smo napravili uslove za mene, kako deca ne bi upadala. Nije lako objasniti im da sad ne smeju da se grle i da prilaze - priča Katarina dodajući da je to svakako bio jedan od najtežih momenata tokom epidemije.

Ipak, kako kaže, najveći stres je za predstavljala oprema koju je neprekidno nosila po 6 sati u hermetički zavorenom prostoru.

- Tako je moralo da bude. Imali smo ful opremu - skafander, čarape kaljače, kape, duple maske, naočare, vizir - priča najstarija sestra navodeći da se nije plašila za sebe, jer je u kovid bolnicu otišla vrlo svesna toga da mora strogo da se pridržava svih pravila.

"Morala sam nešto da preduzmem"

- Zaista sam mnogo vodila računa. Preovladala je želja da se pomogne, da se to što pre završi. Nisam imala drugih razloga da se prijavim za volontiranje, osim moralnih. Kako da sedim kod kuće, a znam da mi tamo obe sestre ginu? Morala sam nešto i ja da preduzmem - kaže najstarija sestra.

Srednja, Magdalena Šćekić, zaposlena je kao medicinska sestra i sa pacijentima je bila na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice Kruševac gde je i sada.

Ona je, kako kažu njene sestre, sinoć bila u noćnoj smeni jer na odeljenju na kom radi još ima posla sa pacijentima.

Strah za roditelje

Najmlađa sestra, Jelika Slavković je radiološki tehničar u kruševačkoj Opštoj bolnici. Njen posao kao tehničara, dok je još bila u svojoj službi, bio je da prima sve hitne slučajeve koji su potencijalno bili inficirani.

Deo posla obavljala je i na Infektivnom odeljenju, gde je satima bila u skafanderu, sa maskom, vizirom, kaljačama... potpunom zaštitnom opremom. Ona za Telegraf.rs priča da je bilo teških momenata.

- Lift je prestao da radi u jednom trenutku, pa smo sa svom tom opremom morali pešaka do 7. sprata. Topiš se, ne znam kako bih drugačija opisala. Ali je sigurno bilo teže medicinskim sestrama koje su i po 12 sati morale da budu u toj opremi - priča Jelika.

Kako kaže, straha je bilo, ali ne za sebe.

- Roditelji su stariji, već spadaju u rizičnu kategoriju, pa sam se najviše plašila zbog njih. Sreća te sam mogla da se izolujem na spratu kuće kako ne bismo dolazili u kontakt. S druge strane, njih je u jednom trenutku počela da hvata panika zbog mene - priča najmlađa sestra.

Ipak, odustajanja nije bilo. Jelika, baš kao i njena sestra Magdalena još nemaju ugovore za stalno u Opštoj bolnici Kruševac, ali se nadaju da bi to uskoro moglo da se promeni.

Sasvim je sigurno da su to i zaslužile.

(D. Simić)