Neke ptice lete dalje od drugih, pa pređu čak i 90.000 km: Danas je Svetski dan ptica selica
Upoznajte sedam vrsta ptica koje ostvaruju veću kilometraži od drugih
Svetski dan ptica selica obeležava se danas pod sloganom "Ptice povezuju naš svet", a tim povodom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije predstavilo je sedam vrsta koje lete dalje od drugih.
Preporučujemo
Dovezli se kamiončetom i istovarili đubre na travu: Prošli bi nekažnjeno da ih milicija nije zatekla
"Ako nemate vezan pojas i udarite u prepreku, to je kao da ste sa 4. sprata pali na zemlju"
Među njima je indijska guska (Anser indicus), koja prosečno prelazi tokom seobe 3.000 do 5.000 kilometara, a koja u sebou kreće iz Mongolije, Tibetanske visoravni i iz severne Kine, tokom seobe prelazi preko Himalaja koristeći manje od deset procenata dostupnog kiseonika i dostižući visinu i do 7.000 m, a da za to ne koristi pomoć vetra.
Na listi je i šljuka livadarka (Gallinago media), kojoj je prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe 6.800 km, a koja bez pomoći vetra dostiže brzinu i do 97 km/h.
Laponska muljača (Limosa lapponica) u Srbiji je retka vrsta u periodu seobe, a prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe je 11.000 km. Njen put od Aljaske do Novog Zelanda drži rekord za najduži ptičji let bez prestanka, leti preko 11.000 km bez odmora.
Među ovim pticama je i velika sprutka (Calidris canutus), takođe retka vrsta u Srbiji u periodu seobe, a prosečna razdaljina koju pri tome prelazi je 15.000 km i to s rasponom krila od samo 20 centimetara.
Na listi je i adelijski pingvin čija je prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe 17.600 km, a koja prateći sunce polazi iz gnezdeće kolonije do mesta na kome zimuje u oblasti mora Roš na Antarktiku i nazad.
Zovoj od Tasmanije do Kamčatke
Tankokljuni zovoj je ptica koja prelazi tokom seobe 30.000 km, jer se svake godine seli sa mesta na kojima se gnezdi u Tasmaniji i južnoj Australiji na Kamčatku na Ruskom dalekom istoku, da bi potom nastavio dalje do Aleutskih ostrva na Aljasci, a zatim se okrenuo oko Tihog okeana i vratio se duž zapadna obala Severne Amerike.
Inače, najveću udaljenost prelazi arktička čigra (Sterna paradisaea) čija je prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe 90.000 km, što je daleko najduža seoba poznata u životinjskom carstvu, a koju ova ptica prelazi od Grenlanda na severu do mora Vedel na jugu.
Nije čudno što je epsko putovanje ovog svetskog putnika inspirisalo logotip BirdLife Internationala, čiji je predstavnik za Srbiju ovdašnje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, ilustrujući time globalni uticaj ove mreže na zaštitu ptica i prirode.
(Telegraf.rs / Tanjug)