Dr Kon: Ekonomija vrši pritisak. Ako budemo imali pojačan rizik na nekim mestima, zatvaraćemo ih

Prema rečima epidemiologa, sledi nam poslednji vikend u policijskom času; očekuje da društvo počne da razgovara o vakcini

Epidemiolog Predrag Kon u večerašnjem televizijskom gostovanju komentarisao je predstojeći vikend policijski čas, zatim popuštanje mera prema delu poslodavaca čije je poslovanje bilo obustavljeno uvođenjem restriktivnih mera, o predviđenim merama zaštite od korona virusa, koje su po tačkama, a koje će morati da budu ispoštovane u narednom periodu. Zatim, govorio je o otvaranju vrtića, vakcinaciji, popuštanju mera prema starijima od 65 godina.

Preporučujemo

On se za početak usaglasio sa današnjom izjavom diretktora Infektivne klinike na KCS Gorana Stevanovića da je ovo početak kraja, te da bi mu bilo lakše da to izgovori da se nisu pojavila dva nova žarišta.

- Voleo bih da nismo imali nova žarišta u Vlasotincu i Negotinu, pa da mirne duše to ponovim. Ali, u svakom slučaju izlazimo iz epidemijskog talasa, to je jasno. Zašto nas baš odmah ne napušta... Da je virus potpuno slobodno cirkulisao ranije bi ušao u gerontološke centre i iznenada bismo imali tako veliki broj zaraženih i smrtne sihode, što smo uspeli da sprečimo - rekao je dodajući da predstoji vraćanje života u normalu, što je teži proces.

On je rekao i da je bilo neuporedivo lakše doneti mere kojima se zaustavljaju kontakti.

- Sada idemo na to da smo se navikli na to da nemamo kontakte, a treba se vratiti u život. Na prvom mestu su frizerski i kozmetički saloni, teretane... Prvo ovo je veliki izazov za sve te uslužne delatnosti. Jedna od važnih stvari jeste da je sada prirodno provetravati. Ventilacione sisteme treba isključiti, jer mogu da povećaju mogućnost zaražavanja.

Zatim, moraju da postoje tz v. dezo barijere. Šta to znači? Dezinfekcijske barijere, to se natopi dezinfekciono sredstvo na ulazu. To su mali sunđeri. Kada neko ulazi pređe preko toga. Ako toga nema, treba da se prska dezinfekcionim sredstvom koje je na bazi 75-procentnog alkohola.

Sa druge strane, ne može nijedan unutra bez dezinfekcionog sredstva za ruke, da mu se daju rukavice, da ima masku. A onaj ko radi mora da ima i masku i rukavice. Svako mesto mora da bude posebno pripremljeno. Mora postojati dezinfekcija na kraju radnog dana, jutarnja dezinfekcija... Znači, ima dodatnog posla -naveo je koje uslove moraju ispuniti otvoreni saloni, teretane i fitnes centri.

Kon je kazao i da se u takvom prostoru mora poštovati socijalno distanciranje od dva metra udaljenosti.

- Dva s jedne, dva sa druge, to je 16 metara kvadratnih po čoveku. Slobodno mogu da preporučim građanima: nemojte da idete tamo gde toga nema. Ispitajte svog frizera, kozmetičara, tamo gde idete na fitnes da li sve mere primenjuje - kazao je.

Podsetio je i da je struka dosad diktirala pravila, te da je njeno mesto sada zauzela ekonomija.

- Sada ekonomija diktira svima nama, uključujući i nas koji smo kočničari, zato što ćemo bez toga propasti svi zajedno. Moramo da vratimo život u nešto što ćemo doživljavati kao prelazni period, a da nam je rizik najmanji mogući. Nema nijednog fitnes centra koji može da radi bez rizika. To je jednostavno nemoguće, ali se sa ovim merama to svodi na minimum. Važno je reći i da onaj ko nije išao u fitnes centre, ne mora ni sad.

Kazao je i da se očekuje "vraćanje" parkova i kolektivnog sporta na otvorenom, te da će to ići suksecivno.

- Moramo da sačekamo neko vreme da vidimo da se slučajno nešto ne dešava. Kao što nam se sada dešava u gerontološkim centrima, tako isto može da nam se dešava ponovo, ali mi to jednostavno moramo. Kao što smo morali da uvedemo zabranu kretanja.

Kon je rekao i da "ulazak" u domove za stare sada manje opasan nego što je bio slučaj pre pet ili šest nedelja, ali da to što oboljevanje postoji znači da virus svakako nalazi put do čoveka.

- Srećna je okolnost što se ne dešava sve odjednom. Imaćemo umrle iz tih centara. To je teško pričati. Ovo sluša neko ko ima svoje u gerontološkom centru - kazao je on ističući da te informacije teško primaju i oni koji su radili na suzbijanju epidemije.

Opomenuo je da se spremaju mere i za one ustanove čiji se rad još ne predviđ.a

- Mere se moraju ozbiljno shvatiti, po tačkama. Ima 35 tačaka za vrtiće, koji se ne otvaraju. Ali će biti verovatno prinudno - naveo je dodajući da su mere slične: - Isto dezo barijera. Onaj ko dovodi dete isto mora da ima zaštitnu opremu. To važi i za one koji ih primaju. Deca moraju odmah da idu na pranje ruku. Ako dete ima respiratorne tegobe, ne može da ide u grupu.

Ponovio je i da otvaranje vrtića u kojima bi se mogla desiti zaraza ne smatra opasnim za decu, ali da sa odraslima nije isti slučaj.

- Za decu nije opasno, ali je opasno za bake i deke. Za roditelje nešto opasnije nego za decu - objasnio je.

Komentarisao je i vraćanje gradskog saobraćaja na primeru Beograda i dodao da će tako biti verovatno i u ostalim gradovima.

- Imamo potpuno pripremljen gradski saobraćaj. To još uvek treba da se raspravi, ali predlog postoji. Najvažnije je da oni koji idu na posao stignu do tog posla, da im obezbedimo da bez rizika dolaze na posao. Govorimo za Beograd, verovatno će biti slično u narednim gradovima. Preduzeća, molim vas! Svako veliko preduzeće mora da obezbedi mere socijalnog distanciranja. Kako će? Kako zna i ume. Ako neko misli da će neko da mu nacrta, to neće da se desi. Postoje planovi u okviru svake firme. Napisaćemo nešto uopšteno, a to će koristiti kao podsetnik. Biće onih koji će se buniti, nek se bune protiv virusa. To je suština priče, i ja se bunim. Pridružujem se pobuni protiv virusa.

Rekao je i da mere vraćanja života u normalu nisu nepovratne, te da će se na kraju svake sumirati rezultati.

- Što pre treba da se vraćamo u život, ali posle svake nedelje ćemo procenjivati da se nešto nije pogoršalo. Ako se pogoršalo, staćemo. Moramo da se vratimo u život, ekonomija vrši pritisak na sve; vrši pritisak i na nas da pristajemo na neke stvari na koje možda ne bismo pristali. I tu nema ničeg spornog. To je pitanje racionalnog odlučivanja i pristajemo na to da su neke stvari sad prioritet, s tim što ćemo kočiti. Ako budemo jasno videli da imamo pojačan rizik na nekim mestima, ta ćemo mesta zatvarati, ako bude bilo neophodno. Ne možemo da ćekamo kraj, jer je prilično daleko - rekao je o tome da se ne razmatra samo popuštanje, već i zatezanje.

Takođe, očekuje da će testiranje preko leta biti veliki posao, te da je planirano 70.000 testiranja, kao i da u društvu treba da se pokrene razgovor o vakcinaciji.

- To je ogroman broj ljudi i posle kada dobijemo presek, moći ćemo da kažemo šta treba raditi. Nećemo još imati vakcinu, to je nešto o čemu društvo treba da počne ozbijno da razgovara. Ja svakako, pred kraj sam radnog veka, ne verujem da ću dočekati da učestvujem u toj organizovanoj vakcinaciji, ali i to će da se desi, makar to izlgedalo jako daleko. Ako se ne pripremamo i nemamo unapred planove... Znamo da postoje čvrsti zakoni po tom pitanju, sve će se raditi po zakonu što se tiče vakcinacije. Nema preskakanja. To znači da će trajati nešto duže, da je bezbednije i sigurnije, ali vakcina neće odmah biti tu - kazao je dodajući da ostaje pri stavu da će predstojeći vikend biti poslednji u policijskom času.

Takođe, nagovestio je da bi moglo biti dodatnog popuštanja mera prema starijima od 65 godina.

- To je vrlo bitno. Osećaju poriv za slobodom i možda je ovo prilika, praznici, da imaju malo više te slobode - naveo je mogućnost.

(Telegraf.rs)