Kristinin brat je gluv, kao i njegova ćerkica: Zato ona želi da nas nauči lagani znakovni jezik
Ovo je jezik koji treba sve da nas spaja, lak je i zanimljiv
Možete li da zamislite sebe kako sa lakoćom koristite znakovni jezik? Šetate ulicom sa gluvonemom osobom i sa njom razgovarate rukama.
Upravo to čini Kristina Stojanović, koja ne samo što je uspešno savladala ovaj jezik i primenjuje ga u svojoj okolini, već podiže svest svima nama koliko je znakovni jezik važan. Na svom Instagramu i Jutjubu ona je snimila i časove ove veštine...
Kristina je silom prilika morala da nauči ovaj jezik jer su njen rođeni brat, ali i njegova ćerkica Anđela, gluvonemi.
Gluvoneme bez znanja znakovnog jezika možemo samo da gledamo u oči, smeškamo se, pravimo grimase, mlatimo rukama bez ikakvog smisla, koristimo sve moguće gestove, papir i olovku... Rešenje je, ipak, samo pitanje dobre volje, jer ovaj jezik može da nauči svako. I veoma je zanimljiv.
Vratimo se na "sliku" s početka teksta. Zamislite sebe. Naučili ste znakovni jezik i koristite ga na ulici. Postoji, sigurno, malo tabua, poput: "Sada će svi misliti da sam gluv; Ja nisam gluvonem, to je jezik za njih".
To nije jezik samo za njih, to je jezik koji treba sve da nas spaja.
- Hajde da ih razumemo, da zajedno učimo njihov jezik, da im pomognemo da shvate šta to priča kasirka, koliki je račun, šta pokušava da objasni lekar, koji lek mu je potreban, zašto čovek na ulici viče, je l' mu treba pomoć, šta kaže dete gluvom roditelju, da li je gladno? - priča Kristina.
Ona bez ikakve greške vešto šalje znakovne poruke na Instagramu, toliko da biste se iznenadili kada bi shvatili da je sve to sama naučila, ne iz lične nužde, jer ona, srećom, ima dobar sluh - već zbog ljubavi prema najbližima.
- Odrasla sam sa gluvim ljudima, prihvatila njihov svet i rešila da približim narodu kako je to kad te niko ne razume. Ponekad smo se svi osećali kao stranci, iako smo u svojoj zemlji, u svom gradu, sa svojim ljudima. Znate sigurno taj osećaj... Zamislite da vas taj prazni osećaj neshvaćenosti prati ceo život. Sporazumevali smo se samo pokretima, osmesima, grimasama, željom i voljom da nešto podelimo. I ta želja da nešto podelimo s drugima omogućava nam da uđemo u svet govora bez reči, gde je sve uvek jasno, bez ikakvog rizika da budemo neshvaćeni - kazala je Kristina.
Kako kaže Kristina, znakovni jezik se uči brzo i lako, zanimljiv je i lako se pamti.
- Uz pomoć mojih video klipova, možete da izdvojite 10 minuta svog vremena i naučite nešto novo na brz, lak i zabavan način, a samim tim pomognete svojim sugrađanima oštećenog sluha kojih ima više od 12.000 - kazala je Kristina.
I na kraju, taj jezik može da koristi svima nama. Kada bismo ga znali baš svi i učili u školama, ne bi bilo potrebe da nekad šapućemo, niti da se uvek dovikujemo. A važne vesti bismo saznali i sa stišanim tonom, ako postoji i voditelj koji koristi znakovni jezik.
(M. B.)