Naši naučnici rame uz rame sa kolegama na Harvardu: Kompjuterskom simulacijom predviđaju tok korone

Rukovodilac Centra za bioinženjering i rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović objašnjava da tako daju alat lekarima

Foto-ilustracija: Shutterstock

Naučnicima u svetu koji proučavaju korona virus, kako bi shvatili njegovo brzo širenje i pokušali da ga zaustave, pridružuju se istraživači kragujevačkog Centra za bioinženjering. U saradnji sa Univerzitetom u Harvardu, rade na više projekata.

Na osnovu snimaka i drugih medicinskih parametara pacijenata obolelih od kovida 19, naučnici kompjuterskom simulacijom, sagledavaju različite simptome i pokušavaju da predvide tok bolesti. Na osnovu tih parametara, mogla bi da se odredi individualna terapija za svakog obolelog.

- Razumeti taj najbitniji deo u procesu razvoja bolesti, znači pomoći čoveku da ozdravi -  kaže za RTS doc. dr Miloš Arsenijević.

Rukovodilac Centra za bioinženjering i rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović objašnjava da tako daju alat lekarima.

- Kada dođe novi pacijent, koji pod sličnim uslovima dobije slične rezultate u početku lečenja, da se zna da treba da preduzme odgovarujuće drugačije korake da ne bi došlo do nepovoljnog ishoda, odnosno do smrti -  kaže prof. dr Filipović.

Koristeći algoritme koje su ranije razvili za prepoznavanje lica, na video-snimcima i fotografijama, istraživači razvijaju softver, koji na osnovu boje, otkrivana novozaražene i njihove konakate. Sličan sistem daje dobre rezulate u Kini i Južnoj Koreji.

Tijana Šuštečič, iz Centra za bionženjering, objašnjava da sistem funkcioniše na taj način što spajaju softver sa termalnom kamerom koji će pratiti temperaturu čoveka i videti, da li je on potencijalno zaražena osoba.

Softver se može povezati sa alarmom i postaviti neki prag i na osnovu te temperature, alarm se može oglasiti, na primer, iznad 37 stepeni, kaže istraživač Anđela Blagojević.

Istražuju se i nove metode testiranja na korona virus zasovane na optomagnetskom sistemu. Dobijeni rezultati značili bi lakšu borbu sa virusom u budućnosti.

Foto: Tanjug/AP

- Prednost ove metode u odnosu na pi-si-ar metode, jeste, pre svega, u brzini, i u limitu detekcije i podleže daleko manjim rizicima od kontaminacije - kaže istraživač Marko Živić.

Naučnici i istraživači kragujevačkog Centra za bioinženjering, razvijaju i domaći respirator, koji bi se koristio u bolničkim uslovima.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta: https://www.telegraf.rs/covid-19

Video: Lončar o stanju leka Hlorokin u apotekama

(Telegraf.rs)