Poslednji let naših ptica: Kako u Srbiji nestane do 170.000 godišnje? Ovo su krivci i kritične tačke

Četiri tipa ugrožavanja divljih ptica: 1) trovanje, 2) nezakonito ubijanje iz vatrenog i vazdušnog oružja, 3) hvatanje i zarobljavanje ptica i 4) elektrokuciju i koliziju

U cilju obrazovanja i podizanja svesti javnosti stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pripremili su novu publikaciju koja detaljno prikazuje četiri tipa ugrožavanja divljih ptica i daje preporuke za aktivnosti na suzbijanju problema.

Preporučujemo

U nedavno objavljenoj „Crvenoj knjizi ptica Srbije“ predstavljene su najugroženije vrste ptica. Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica. Rezultati su alarmantni jer se čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste).

Republika Srbija nalazi se u jednom od šest evropskih centara biološke razvnovrsnosti. Na prostoru naše države koji zahvata manje od 1% Starog kontinenta gnezdi se i sezonski susreće čak 2/3 vrsta ptica koje naseljavaju Evropu.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već tri decenije prati pojave koje ugrožavaju faunu ptica u Srbiji. U septembru 2017. predstavljen je prvi „Izveštaj o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama za period 2000-2017. godine“ koji je obradio 1.849 dokumentovanih slučajeva u kojima je stradalo 220.886 jedinki divljih ptica.

Stručne procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, grlica, pataka i gusaka.

U cilju obrazovanja i podizanja svesti javnosti stručnjaci iz DZPPS pripremili su novu publikaciju koja na 32 strane prikazuje četiri tipa ugrožavanja divljih ptica: 1) trovanje, 2) nezakonito ubijanje iz vatrenog i

vazdušnog oružja, 3) hvatanje i zarobljavanje ptica i 4) elektrokuciju i koliziju.

Aktuelni problemi predstavljeni su kroz tekst, ilustracije, fotografije i mape. U publikaciji su date statistike stradanja ptica, kao i preporuke za delovanje i suzbijanje problema. Autori apeluju na javnost i savesne građane da institucijama prijave sve slučajeve ugrožavanja ptica, kao i da podatke o stradanju pošalju i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i time doprinesu očuvanju neponovljivog prirodnog nasleđa.

(Telegraf.rs)