Ispovest Užičanina koji je preležao koronu: "To nije bolest, to je tornado koji ti prođe kroz telo"

- U jednom trenutku imao sam osećaj kao da su mi zubi – okrenuti naopako - ispričao je Mićo Despotović

Mićo Despotović (64), kome je polovinom marta posle dolaska s proslave u Konjicu potvrđena korona, kaže da je nakon sedam dana pakla i halucinacija temperatura naglo stala, kao da je neko isključio dugme.

Preporučujemo

Užičanin se pre dva dana izlečen vratio kući. On pretpostavlja da se opasnim virusom inficirao 11. marta na proslavi u Konjicu, u BiH, gde je, kako kaže, bilo ljudi s pet kontinenata…

- Prošao sam pakao! To nije bolest, to je tornado koji ti prođe kroz telo! Sećam se samo neverovatne nemoći organizma, nekog bunila u kom sam bio, spavaš, a ne spavaš, budiš se u košmaru, haluciniraš, non-stop si u nekom magnovenju i tako sedam dana. U jednom trenutku imao sam osećaj kao da su mi zubi – okrenuti naopako - priča za Kurir Despotović.

- Moguće da je kobni trenutak bio kad sam jednog kolegu, direktora jedne firme potapšao po leđima… Posle sam čuo da je taj čovek bio zaražen kad je došao u Konjic, a zbog lakše kliničke slike koronu je preboleo u kućnoj izolaciji - kaže Despotović.

Iz Konjica se vratio iste večeri, narednih dana nije bilo problema, radio je, sretao se s ljudima, tri-četiri dana kasnije, osetio je, kaže, jezu u nogama, i samo pomislio – „evo ga“.

- Javio sam se u kol-centar, rekli su mi da će me sutradan testirati, tako je i bilo, i vratili su me da kod kuće sačekam rezultat. Sledećeg dana pozvali su me i rekli mi da moram u Beograd. Sledile su filmske scene, neverovatna jurnjava sanitetom do Beograda, više smo išli levom no desnom stranom, sve pod rotacijom i uz zvuk sirene. Prvu noć proveo sam na Infektivnoj klinici, bila je to teška noć za mene, okolo sve teški bolesnici. Zatim su me prebacili u KBC „Dragiša Mišović“ – priča Despotović.

Prva tri dana u „Mišoviću“ sve je, kaže, bilo dobro, ni temperature ni drugih simptoma, a onda, odjednom je počeo pakao.

- Bio sam na kiseoniku non-stop, u jednom trenutku saturacija mi je pala ispod 90, hteli su da me prebace na poluintenzivnu negu. Da se to desilo, da su me stavili na aparate da ležim, verovatno ne bih prebrodio… Zamolio sam lekarku da mi test saturacije rade za pola sata, ja sam za to vreme šetao hodnikom, radio neke vežbe, malo pokrenuo pluća i za pola sata saturacija je bila 98. Bila je to, bukvalno, borba sa samim sobom, morao sam sebe da pobedim, da ubedim sebe da ja to mogu, da moram da prebolim. Posle sedam dana pakla, bunila, halucinacija, pravog tornada u organizmu, temperatura je naglo stala, kao da je neko isključio dugme - priča Despotović.

Na kraju, dodaje, najvažnije mu je da niko od ljudi s kojima je bio u kontaktu nije oboleo i da niko nije morao da prođe ono što je on. I ogromna zahvalnost lekarima, sestrama, tetkicama iz klinike „Dragiša Mišović“ i doktorki Mariji iz Zavoda za javno zdravlje Užice, koja je svakog dana zvala da pita kako je…

Skoro mesec dana u bolnici gledao je, kaže, potresne scene.

- Jednom je stigla čitava porodica, otac oboleo, majka obolela, beba od dva meseca obolela, devojčica od pet godina negativna na virus, ali i ona došla u bolnicu… Devojčica je sedela pored bebe… Bile su to jako potresne scene – priča Despotović.

(Telegraf.rs)