Poruka svima koji hejtuju one koji aplaudiraju u 20h: Nadam se da se nećete sresti sa tim lekarima

Ako budeš imao sreće, nikada se nećete sresti, taj doktor i ti. Ona ekipa Hitne pomoći nikada neće doći po tebe dok ti kašalj razara pluća, a temperatura baca u bunilo. Ona sestra nikad neće otvorili prozor da udahne vazduh jer te je upravo isključila sa aparata

Testiraju te, saopštavaju ti da si pozitivan na korona virus, leče te, ne odvajaju se od tvoje postelje dok si na respiratoru, raduju se kad ozdraviš i prate te iz bolnice. Odlaze kod drugog pacijenta, skidaju ga sa aparata, saopštavaju njegovoj porodici da je preminuo. Obolevaju i sami. Leče se. Respirator im kida pluća. Umiru. Možda si ih baš ti zarazio. Ali to nije važno, jer oni su lekari i svakoga dana, od severa do juga Srbije, daju svoj život za pacijente.

Preporučujemo

Dok mi sedimo kod kuće sa decom, zdravi ili izlečeni, oni decu ne viđaju. Odspavaju u bolnici, ako se baš stvori šansa za to, a najčešće se ne stvori.

Jer novi pacijenti pristižu.

Nalaze i vreme da se našale, pa se fotografišu nasmejani, sve kako bi podigli raspoloženje jedni drugima, ali i pacijentima.

A ti si možda baš jedan od onih koji ne shvataju značaj i veličinu toga.

Možda te mrzi da aplaudiraš svako veče u 20 sati. Možda kažeš: "Ma, ionako me ne čuju". A čuju te, veruj mi. Čuju te njihova deca koja ih nisu videla danima, pa im bude lakše. Čuje te ekipa Hitne pomoći koja baš u tom trenutku kreće po pacijenta koji ima simptome korona virusa. Ili medicinska sestra koja je otvorila prozor da udahne vazduh jer je upravo gledala kako još jedan pacijent umire.

Čuje te doktor koji je posle 18 sati provedenih pored teško obolelih krenuo kući. Verovatno i on spada u rizičnu grupu, možda ima dijabetes, ili reumatsku bolest, možda i problem sa srcem. Ako oboli, šanse da preživi su male. Neke njegove kolege su već preminule, samo zato što su, baš kao i on, bile u prvim borbenim linijama. Ali, on će, uprkos svim opasnostima, i sutra biti pored svojih pacijenata.

Ako budeš imao sreće, nikada se nećete sresti, taj doktor i ti. Ona ekipa Hitne pomoći nikada neće doći po tebe dok ti kašalj razara pluća, a temperatura baca u bunilo. Ona sestra nikad neće otvorili prozor da udahne vazduh jer te je upravo isključila sa aparata.

Ako budeš imao sreće.

Ali, to ne znači da ne treba da im budeš zahvalan. Svima njima. Ako se ne sretnete, biće to samo zato što si poslušao savete koje ti je onaj doktor davao svakog dana, od početka ove lude pandemije koja nosi sve pred sobom. Jer, da, on je i za to našao vremena. Da te savetuje.

Shvataš li sad? Oni nisu samo lekari. Oni su svi oni super junaci o kojima si čitao kao mali, ili ih gledao na bioskopskom platnu. Samo što su ovi junaci stvarni i zaista su spasili mnoge živote.

Nađi i ti vremena da im daš snage za sutrašnji dan. Doniraj im taj jedan aplauz. Nađi vremena da ostaneš kod kuće. A i, gde bi inače sad?

Budi i ti njihov junak. Nije teško uopšte.

(Jasmina Stakić)