Prvačići Ante, Martin i Luka u Srbiji se školuju na hrvatskom, ali u drugrstvu ne znaju za podele

"Mi smo pravi primer toga da izdvajanja među decom nema, jer se naša deca druže sa svima, s decom iz hrvatskih i srpskih odeljenja"

Porodica Đurđice i Kalmana Crnkovića u svom porodičnom gnezdu imaju tri sina - trojke koje njihov život čine potpunim, a to su Ante, Martin i Luka.

Preporučujemo

Njih trojica pohađaju prvi razred kompletne nastave na hrvatskom jeziku u OŠ Ivan Milutinović u Subotici zajedno s još 11 učenika.

Ovih dana uče, kao i svi školarci u Srbiji, preko interneta, a mama im je "učiteljica". Danas, ipak, mogu da predahnu, jer će proslaviti Uskrs sa porodicom, a čestitka sa svih strana sigurno neće manjkati - podele na času ne važe u drugarstvu.

Hoće li se oni obrazovati na hrvatskom jeziku ili ne, njihovi roditelji nisu nimalo razmišljali nego su za svoje dečke izabrali, kako su sami rekli, ono što misle da je za njih najbolje, piše Hrvatska riječ.

Koristimo svoja prava

Ante, Martin i Luka pre osnovne škole pohađali su vrtić Marija Petković-Biser zajedno s još troje drugara s kojima su sada u razredu.

- Oko upisa na celovitu nastavu nismo se razmišljali. Vrtić Marija Petković-Biser nam je bio najbliži, a osim toga što je vrtić na hrvatskom jeziku u njemu se radi po programu Marije Montessori i pre svega smo time bili zadovoljni. Još jedna velika stvar, koja je nama bitna, je i versko vaspitanje. Želeli smo da naša deca nauče svoj materinji hrvatski jezik, ali i da budu odgajana u duhu naše katoličke vere. Ono što nam je posebno bilo drago jeste da smo u vrtiću vaspitačice pozdravljali s "Hvaljen Isus i Marija", bez ustručavanja. To nas je oduševilo, kao i rad vaspitačica, koje su s decom mnogo radile, ali im usadile i one druge vrednosti bitne za život. Kako se približavao upis u školu, nismo ni razmišljali ili se dvoumili hoćemo li upisati decu na nastavu na hrvatskom. Smatramo da je to normalno - kaže mama Đurđica.

Mama Đurđica je takođe naglasila da je zadovoljna radom učiteljice, koja, kako je rekla, kada je potrebno ima i čvrstu ruku, mnogo radi s decom, uliva im samopouzdanje i nadograđuje se na ono što su dobili u vrtiću i po pitanju znanja, ali i vere i moralnih vrednosti.

Da bi došli do škole, dečaci moraju da putuju organizovanim prevozom.

- Deca se tokom vožnje dodatno druže, a sprijateljili su se i sa starijom decom koja su na ovoj liniji. Osim dece s Čantavirskog puta, s njima putuju i deca koja idu u OŠ "Matko Vuković". Mi smo pravi primer toga da izdvajanja među decom nema, jer se naša deca druže sa svima, s decom iz hrvatskih i srpskih odeljenja. Mislim da je to 'navodno izdvajanje' samo prisutno u očima roditelja, da deca to ne gledaju i ne doživljavaju tako kao mi - kaže mama Đurđica.

Šarenolikost je naše bogatstvo

- Izdvajanja, kao što sam rekla nema, jer ne možemo mi roditelji njima zabraniti s kim će se družiti u školi, a ona deca koja su druželjubiva će se družiti sa svima. Ta naša šarenolikost i multietničnost su bogatstvo i ne trebamo se mi sramiti svoga i zatvarati u sebe, naročito kad je već prošlo toliko godina kako smo se izborili za naša prava. Zaista ne vidim razloga da se roditelji boje ili dvoume oko upisa u hrvatska odeljenja. Mislim da su nam deca na dobrom mestu - ističe Đurđica.

Dečaci su složni, ali u školi nisu preterano vezani jedan za drugog. Otkako je škola preko interneta i televizije, njih trojica zajedno sede i rade, a mama Đurđica je sada u ulozi učiteljice.

Kako su rekli, osim časova imaju i veliki odmor i produženo fizičko vaspitanje, koje provode na vazduhu.

Brojne su pogodnosti nastave na hrvatskom jeziku, a među njima i one finansijske, koje mnogim roditeljima mnogo znače, poput osiguranog prevoza, besplatnih udžbenika i brojnih vannastavnih aktivnosti.

(Telegraf.rs)