Najemotivnija slika meseca: Dragana se porodila u jeku korone, deka prvi put gleda bebu kroz prozor

U užičkom porodilištu, na svet je došla predivna Magdalena

Dragana Vasilijević (28) iz Požege bila je, kako su je nazivali prijatelji, "čudesna trudnica", a odskoro, tačnije od 29. marta, ona je i "čudesna mama" koja je u jeku korona virusa na svet donela predivnu devojčicu Magdalenu.

Preporučujemo

Od samog početka, trudnoća je bila visokorizična, te je i pre pojave virusa, Dragana morala sa dodatnom pažnjom da vodi računa o sebi i svojoj bebi.

Nije ni slutila da će njena Magdalena, koja je dobila ime mnogo pre no što se rodila, doći na svet usred epidemije, u porodilištu užičke bolnice. I to dve nedelje posle zakazanog termina.

- Baš dve nedelje pre porođaja su mi rekli da će beba odmah po rođenju morati da bude izolovana, to je za mene jako teško saznanje, posebno što znam koliko je prvi kontakt koža na kožu sa novorođenčetom važan. Zbog probijenog termina smo suprug i ja išli svaki dan iz Požege u Užice na CTG, kako bi se merile kontrakcije. Samo sam želela da se rodi prirodnim putem, da bih mogla makar da je vidim po rođenju - priča Dragana za Telegraf.rs.

Pri samom ulasku u porodilište je, kako kaže, primetila da se poštuju sve mere, a zbog zaštitine opreme, nije najpre mogla ni da prepozna svog lekara.

- Porodilište je odvojeno, svi nose zaštitnu opremu. Svaka od trudnica je već imala masku, nije bilo potrebe da nam tamo daju. Dali su mi upitnik u kojem sam odgovarala na osnovna pitanja u vezi sa korona virusom, da li sam bila u kontaktu sa zaraženim... - priča naša sagovornica.

Kako dalje navodi, rečeno joj je da mora da se porodi carskim rezom. Beba je visoko, a ona se ne otvara.

- Tražila sam spinalnu anesteziju, da me ne uspavaju potpuno kako bih mogla da je vidim. Govorila sam: "Ja ovo sanjam" sve vreme. Nisam ni pomislila na koronu u tim trenucima, nisam osećala strah. Kada se rodila, samo sam zamolila lekare da je malo više približe meni, da je bolje vidim. To je trajalo nekoliko sekundi i odveli su je - objašnjava Dragana.

Ni bebu, ni supruga, ni članove porodice nije videla 4 dana.

Život je najvažniji

- Jako je teško kad ne možeš da vidiš ni dete, ni muža, ni svoje roditelje cela 4 dana. Ali, zapamtila sam ono što mi je rekla moja doktorka: "Znam da je teško, ali sada je najvažniji život" - kaže ona.

Ipak, priča Dragana, najemotivniji momenat je tek usledio, kada je njen otac Dragan, za kojeg je veoma vezana, kroz prozor video svoju unuku i ćerku u ulozi majke po prvi put u životu.

- Došla sam kući sa bebom, zvala sam tatu da ga pitam može li da dođe u Požegu, pošto živi u selu pored. On kaže: "Ja sam već u Požegi". Iako je znao da ne može da ulazi unutra, došao je do prozora ispred kuće i tako gledao mene i Magdalenu. Nisam plakala, ali sam cela drhtala - ispričala je mlada mama.

Ona je apelovala na sve trudnice koje se ne ponašaju u skladu sa donetim merama da shvate da moraju da ostanu kod kuće jer je prioritet život ljudi.

- Ovo je sve privremeno, nije do kraja života, sada je važno da se sačuvaju životi - poručuje Dragana Vasilijević.

(D. Simić)