Bolni snimak srećne Nađe (2) pre smrti: Njena mama pamti poslednje reči "uzmi me"
"Čujem reči lekara "požurite, došlo je vreme" umesto da čujem da si ozdravila i da idemo kući. Uzela sam te hladnu i beživotnu"
Nađa bi danas imala četiri godine i sa svojom starijom sestrom Anastasijom i roditeljima čekala rođenje još jedne sestrice. Ovog puta, ona bi bila starija i ona bi nju sve naučila. Umesto toga, njeni roditelji i Anastasija, sa ogromnom tugom u srcu, obeležavaju godišnjicu Nađine smrti, koja je preminula od morbila.
Njena majka, Dragana Petrović, koja će se poroditi za nešto manje od četiri meseca, napisala je danas potresne redove posvećene svojoj suviše rano preminuloj ćerkici.
"Sunce moje, srno moja...
Živote moj...
Pre 2 godine, na ovaj dan, bolje da se nikada nisam probudila...
Da moje oči nisu ugledale svetlost dana, kao što tvoje nisu...
Lepa moja, je l' ti bolje sada? Jesi li ozdravila? Je l' nisi mamu zaboravila? Je l' me čekaš? Je l' znaš da ćete imati seku još jednu? Je l' pamtiš moj dodir, moj miris, moj glas?
Najlepše oko plavo, nebeske boje, 2 godine živim bez tebe, 2 godine žmurim i zamišljam tvoj dodir, ali ga ne osetim... zamišljam tvoj glas, ali ga ne čujem... zamišljam tvoj lik, ali ga ne vidim...
Pamtim samo slike kada sam te dozivala da me pogledaš, a ti nisi otvarala oči...
Pamtim kao juče da je bilo, kako sam te stiskala za ruku, čekajući da stisneš i ti moju, ali nisi mogla srno moja...
Pamtim tvoje poslednje reci "mama, uzmi me", i uzela sam te pile moje, uzela sam te hladnu i beživotnu...
Čujem zvuk zemlje koja pada na sanduk svakoga dana, umesto da čujem tvoj smeh kroz kuću...
Čujem zvuke aparata, umesto da čujem kako pevaš i trčiš kroz dvorište...
Čujem reči lekara "požurite, došlo je vreme" umesto da čujem da si ozdravila i da idemo kući...
Proganja me to milo moje, nisam mogla da te spasim, oprosti mi sunce moje...
Oprosti što sam te pustila da odeš, oprosti što nisam našla leka, oprosti što nisam sa tobom...
Čekaj me srno moja, ja ću doći kad tvojim sekama ne budem potrebna više, do tada gledaj nas najlepšim očima plavim...
Samo te jedno molim, beba koja će nam doći, nemoj da liči na tebe, nemoj da ima plave oči, plavu kosu, neka nijednim delom tela na podseća na tebe... samo to, pile moje, znam da mi ti to možeš učiniti...
Volim te, lepa moja, sad i zauvek, dišem za tebe samo! Beskrajna ljubavi moja!"
Podsetimo, mala Nađa preminula je 4. aprila 2018. godine od morbila, jer nije smela da primi MMR vakcinu zbog autoimune bolesti.
Devojčica je, kada je imala godinu dana, ispoljila simptome autoimunog poliglandularnog sindroma tipa 1. Izgubila je svu kosu, imala je sistemsku kandidijazu, autoimuni hepatitis i dr. Kasnije je utvrđeno da ima i hipoparatireodizam zbog čestih hipoglikemija i hipokalcemije. Zbog hipokalcemija je često boravila u bolnici i nije mogla da bude vakcinisana.
Dok je ležala na Odeljenju intenzivne nege i izolacije u Kragujevcu, u njenu sobu došao je dečak (9) koji je imao morbile od kojih se kasnije i Nađa zarazila. Ubrzo je dobila temperaturu, nije jela, pila, nije se budila niti reagovala. Posle toga je počela da modri, otiče, krvari iz nosa...
Borba za njen život trajala je 3 meseca, ali je devojčica nažalost preminula 4. aprila 2018. godine.
(J. S)