Posle 80 godina iskopane mošti prvog srpskog sveca u SAD, monasi u čudu: Veruje se da je to poruka
Sveti Mardarije Libertvilski prvi je srpski monah koji je kročio na američko tlo
Sveti Mardarije Libertvilski prvi je srpski monah koji je kročio na američko tlo i punudio ruku spasa pravoslavnim vernicima na dalekom zapadu. Kanonizovan je pre tri godine i proglašen za sveca, a prilikom iskopavanja njegovih moštiju dogodilo se čudo od kog su monasi ostali u šoku.
Preporučujemo
U Srbiji korona virusom zaraženo 785 ljudi
Prva noć na Sajmu prošla mirno, pacijenti sarađuju: Danas ovde stiže još obolelih
- Nakon osam decenija od smrti Mardarijeve mošti su iskopane i tad se videlo da i nakon 82 godine one nisu istruljene, njegove mošti bile su celovite. To najpre možemo shvatiti kao poruku Gospoda Boga da je on bio sveti čovek koji je svoj život posvetio Bogu, a iako je taj put težak i trnovit, nagrada koja za to sledi je večna - kazao je Dimitrije Stanojević, magistar bogoslovije.
Prvi srpski svetac u Americi rođen je kao Mardarije Uskoković 1889. godine u Crnoj Gori, a sa samo jedanaest godina želeo je svoj život da posveti Bogu i postane monah. Peške je 1905. godine otišao u manastir Studenica gde se i zamonšio, a potom odlazi u Rusiju.
Njegove propovedi tamo su slušane sa velikom pažnjom, bio je dobrodošao u celoj carskoj zemlji, pa čak i na dvoru Romanovih. Veruje se kako je upravo Mardarije otkrio da je raskalašni Raspućin bio nemački špijun.
Nakon Rusije, svoju duhovnu misiju nastavio je u Americi, tamo je sagradio manastir posvećen Svetom Savi, koji je ujedno bio sirotište i dom za stare.
- Novac za kupovinu zemljišta dao mu je naš slavni naučnik Mihajlo Pupin, narod je pričao da je i sam Mardarije iako teško bolestan, pomagao u izgradnji. Manastir je izgrađen u ruskom stilu, a u njega dolaze ne samo Srbi, već i Rumuni, Rusi i Bugari. Ovde traže spas i reči utehe, a svakog dana u podne mogu se čuti sveta zvona koja pozivaju narod na molitvu jer veliki svetac bdi nad njima - rekao je Dimitrije.
Sveti Mardarije upokojio se 12. decembra 1935. godine, jer je sa samo 46 godina umro od tuberkuloze.
Sahranjen je u svojoj zadužbini u Libertvilu, a njegove mošti i danas se mogu celivati u manastiru.
(Telegraf.rs / RINA)