Iako gluvonem ceo život, Mihailo je najbolji užički krojač: Na njegove pantalone čekao je čitav grad

- Od krojačkog zanata prvo sam napravio kuću, a onda sam položio vozački ispit i kupio automobil - kaže Mihailo Milivojević

Već pola veka Mihailo Milivojević (67) sinonim je za velikog borca, jer ovaj Užičanin gluvonem je od rođenja, ali i uprkos tome postao je najbolji krojač u Užicu. Iako je u penziji, na njegova vrata i danas stižu mušterije koje veruju samo njegovim makazama i spretnim rukama.

Preporučujemo

- Krojački zanat sam naučio od oca, on je to radio, a ja sam gledao i učio. U to vreme nije bilo televizije i bilo mi je dosadno, pa sam uvek od oca tražio da mi da neki zadatak, da nešto ušijem, porubim ili skratim i tako sam zarađivao za džeperac - rekao je Mihailo na jeziku za gluvoneme.

Savršeno razume mušterije

I pored toga što svoje mušterije nikad nije čuo, sve ih je savršeno razumeo, a da dođu na red u njegovoj radnji i da im baš on skroji pantalone čekala je većina Užičana.

- Prvo sam šio jedne pantalone dnevno, pa onda dvoje, a kasnije kad sam ovladao zanatom znao sam u toku jednog dana da sašijem pet. Jedne su bile 20 maraka, tako da se moglo dobro i zaraditi. Od krojačkog zanata prvo sam napravio kuću, a onda sam položio vozački ispit i kupio automobil - kaže ovaj spretni Užičanin.

Rukometaš i folkloraš

Međutim, pored toga što je bio vešt sa iglom i makazama Mihailo je i pored hendikepa sa kojim je rođen bio dobar rukometaš i igrao folklor, a upravo putovanja na brojna takmičenja donela su mu i ženu njegovog života, sa kojom je stvorio dom i dobio dve ćerke.

- Izuzetno smo ponosne na njega, on je pravi heroj i primer kako čovek može da se izbori sa svim nevoljama i uspe u životu - rekla je Mihailova ćerka Nataša.

Svojim ćerkama uvek je bio najbolji mogući uzor, međutim Mihailo bi mogao da bude uzor i mnogim drugima koji odustaju i na najmanjim preprekama.

(Telegraf.rs / RINA)