Rudari u Kostolcu kopali ugalj, pa pronašli flotu rimskih čamaca: U starom koritu sačuvala ih glina

Za sada su nađena tri plovila stara oko 1.600 godina

Ispod ugljenokopa u Kostolcu u noći između prethodnog petka i subote pronađena dobro očuvana flota čamaca na dubini od sedam metara, u toku nekada davno nestale reke.

Preporučujemo

Tražeći ugalj, bageri na površinskom kopu Drmno kod Kostolca, ispod sedam metara zemlje i peska pronašli su brodove. Bagerista i inženjer, odmah su pozvali arheologe iz obližnjeg Viminacijuma, piše "RTS".

- Za sada ukupno tri plovila. Jedan je ovaj veći brod i dva manja čamca, monoksila, ali, s obzirom na to da se dalje prati taj potez reke, možda tog starog toka Dunava ili nekog njegovog kanala, Dunavca, ne sumnjamo da će nalaza biti i dalje - rekao je arheolog Ilija Danković.

Najveći brod dug je oko 15 metara, ima drvenu konstrukciju, ojačanu metalnim klinovima. Arheolozi smatraju da je izgrađen u vreme procvata Viminacijuma, pre oko 1.600 godina.

- Dakle, ovde na Viminacijumu je bila čuvena Klasis flavia, luka sa brodovima, i eto nama te prilike da istražimo neke od tih brodova, od monoksila, od svih divnih stvari koji su tamo nestale i ostale zatrpane u glini pre nekih 1600 godina - istakao je dr Momir Korać, direktor Arheološkog instituta SANU.

Zbog napredovanja površinskog kopa, brod i dva čamca biće izmešteni u arheološki park Viminacijum. Tamo će se obaviti njihova konzervacija, posle koje će biti izloženi javnosti.

- Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao je dramatični događaj prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum" za Novosti.

Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.

- Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.

Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.

- Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.

Sela Stari Kostolac i Drmno, na 13 kilometara od Požarevca, leže na ostacima antičkog grada Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Mezije Superior, u kasnoj antici provincije Mezije Prime.

- Iskopavanja Viminacijuma dala su značajan doprinos za razumevanje organizacije naselja sa brojem stanovnika koji je ekvivalentan današnjem Beogradu. Ovaj rimski grad je bio prestonica provincije, administrativni, vojni, trgovački i industrijski centar. Imao je status prvo municipiuma, a zatim i kolonije, odnosno grada sa punom autonomijom. Pored se nalazio kastrum ili legijski logor, jedan od dve najveće fortifikacije u provinciji i centralna tačka u odbrani mezijskog Podunavlja - kazao je ranije za "Blic" dr Korać.

Veličina i značaj Viminacijuma posledica su više činjenica, od kojih svakako treba pomenuti bogato zaleđe u dolini Mlave, ali i izuzetno povoljan geografski položaj, kako u sistemu odbrane severnih granica Carstva, tako i u spletu komunikacija i trgovinskom prometu.

Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.

Inače, Arheološki park Viminacijum zatvoren je za turiste zbog epidemije kovida-19.

(Telegraf.rs)