Za njih je svako "Dobar dan" rizik: Ovo su tihi heroji u doba korone koji takođe zaslužuju aplauz

Heroji su među nama, na radnom zadatku

Na desetine građana prišlo je čoveku koji je dežurao ispred opštine Zemun. Da pitaju kako rade šalteri, kada će moći da predaju papire, a obraćali su mu se i obični prolaznici da ih "uslužno" poprska po rukama, jer je držao asepsol. I strpljivo je razgovarao, dezinfikovao ljude i, zapravo - mada po radnom zadatku, žrtvovao sebe.

Preporučujemo

Lekari i medicinske sestre sinoć su dobili veliki aplauz građana Srbije - oni su prvi na udaru korona virusa, među prvima oboljevaju, a u svetu su i među prvima umirali... Ne smeju da posustanu, a i oni imaju decu, stare majke i očeve, porodice... Ali, heroja ima još mnogo, to su tihi heroji, naše komšije koje ne mogu da ostanu kod kuće, zbog kojih život teče i dalje normalno.

Mislite, posao je posao, nije strašno, ali uđite samo u prepun autobus. Neko nosi masku, neko ne, neko se zakašlje. Distanca od 2 metra postaje pola metra i manje. Veoma je neprijatno biti u takvom okruženju... A herojima o kojima sada pišemo tako prolazi čitav dan, u razgovoru i bliskom kontaktu sa stotinama ljudi.

Vozači autobusa su samo jedan svetli primer - održavanje subotnjeg reda vožnje u vreme vanrednog stanja i činjenica da prevoz nije stao čak ni kada su se uključile policijske rotacije, sirene i zabrana napuštanja domova za sve koji se ne varaćaju s posla dovelo je do toga da se smanje gužve i uspori širenje epidemije u ovom, možda i najrizičnijem javnom prostoru...

I putnici su i dalje ulazili na prednja vrata, "pozdavljajući" vozače svojim uzdasima, kapljicama i, neka je i jedan od 500 u sebi imao korona virus, vozač je već u opasnosti. Pošto apel nije pomogao, vozači su se ogradili selotejp trakama...

Svi smo se uplašili kada su hrana, toalet papir i asepsol planuli sa rafova. Da nije bilo radnika u trgovini, ovo je zaista moglo da preraste u krizu. Sada, usred vanrednog stanja i neizvesne situacije, opasnog i sve bržeg širenja zaraze, vi možete normalno da odete u prodavnicu i kupite uglavnom sve što vam treba. A tu robu neko je morao da donese, sortira, organizuje ravnomernu raspodelu i - poslednja karika u tom lancu, a možda i najveći heroji su kasirke i kasiri, koji dnevno usluže na stotine kupaca. Svako izgovoreno "Dobar dan" licem u lice za njih može biti opasno.

Negde, ruku pod ruku sa medicinarima su i farmaceuti. Ako zatreba lek za kijavicu, temperaturu, najpre ćemo se obratiti apotekarima, a kada već kašljemo ili imamo temperaturu, možda smo već i sami zaraženi korona virusom. Koliko je samo takvih potencijalnih nosilaca virusa dotaklo kvake srpskih apoteka, ili ako ne oni lično, onda članovi njihovih porodica, koji su u takvim slučajevima takođe kandidati za izolaciju.

Privatno obezbeđenje, adresa za sva pitanja, baš poput čoveka koji je spomenut na samom početku teksta, takođe je na udaru. Svi bi sve da saznaju odmah, uznemireni, ponekad dižu glas i žustrije pričaju, sve više, zapravo, šireći mikroorganizme i viruse među kojima se može naći i "Covid 19".

- Znate to je onaj čovek pored kojeg prodjete svaki put kad dođete na posao, kada prvi put dođete na objekat koji vam prvi kaže "Dobar dan, izvolite, ko vam treba". Gledajući izveštaje o virusu niko nije pomenuo njihov doprinos, njihov rizik, dočekujući ljude za koje ni ne znaju da li su zaraženi - pisao nam je jedan radnik obezbeđenja poznate srpske kompanije.

A vojska i policija? Kako li se oseća vojnik koji je u situaciji da mora da dežura ispred civilne bolnice, gledajući obične pacijente, lekare, a jedini neprijatelj je virus i... ljudski nemar. Ili, kako je policajcu, koji mora da kazni neku baku pošto je prekršila meru zabrane kretanja? Reklo bi se, eto, oni samo znaju da kažnjavaju. Ali, i to je mera koju neko mora da sprovodi, a retko ko bi u ovakvoj situaciji poželeo da se nađe u plavoj uniformi.

Postoje i oni koje zaista ne vidimo - radnici u proizvodnim pogonima, pa čak i zatvorenici, koji šiju maske, radna odela. Za njih, ako su zdravi - nema izolacije. U jednom prosotru boravi na desetine radnika koji dele isti vazduh...

Poslednjih dana viđali smo idilične slike sa ulica Beograda. Parkovi i kejevi su puni dece i rekreativaca. Istina, od svežeg vazduha neće se niko zaraziti, premda se boravak u grupama i sastajanje ne preporučuju.

Ali, baš te slike nastale su samo zahvaljujući vozačima koji neumorno voze putnike, prodavačicama koje su tog jutra prodale namirnice za ručak, vojsci i policiji koji su zatvorili granice i tako sprečili priliv potencijalno zaraženih, službenika koji su umirivali građane sa papirima u rukama i realnim birokratskim problemima...

(M. Beljan)