Kako izgleda samoizolacija nastavnika u selu kod Pančeva zbog korone: Na telefonu sam 16 sati

Pozvali smo profesora i upitali ga kako je: Srećom, potpuno je zdrav, ne leči koronu, već paniku

Masovna panika u Glogonju, malom pančevačkom selu, nakon što je otkriven slučaj zaraženog korona virusom jenjava. A za to je zaslužan upravo čovek koga su se meštani najviše i uplašili - a to nije oboleli, već njegov prijatelj, profesor lokalne škole koji se iz mera predostrožnosti našao u samoizolaciji.

Preporučujemo

Oliver Petković nije isključio telefon koji je neprestano zvonio u jeku najveće panike u selu, već je, kako kaže za "Telegraf" juče 16 sati proveo sa slušalicom na uhu. Nova bolest, malo mesto, velika panika. Sve je on to razumeo i svima objasnio šta se zapravo događa i zašto je kod kuće.

Napisao je i otvoreno pismo, koje je Srbijom odjeknulo kao glas razuma. Najviše mu smeta diskriminacija. Jer, ako je jedan čovek u Glogonju oboleo, ne znači da su sada svi zaraženi korona virusom. Ako je on sam profesor u školi, ne znači da je širio zarazu među decom. Naprotiv, iako nije imao kontakt sa obolelim, već mu samo predao kesu sa lekovima, smešten je u samoizolaciju sa šansom od 0,01 posto da je mogao da bude inficiran. I baš zato nema apsolutno nikakve opasnosti za decu.

Kako izgleda samoizolacija?

Oliver živi sa majkom, koja normalno izlazi iz kuće i nabavlja namirnice.

- Ja sam u zasebnoj sobi, pratim uputstva koja su dali sanitarni inspektori, provetravanje prostorija, redovno pranje ruku i odeće, u kući ne obedujemo u isto vreme. Proveravam temperaturu nekoliko puta dnevno, prate se simptomi, da li ima kašlja... - priča profesor.

Zašto je profesor u samoizolaciji?

Lekari su mu rekli, šansa da je zaražen je 0,01 posto. Dakle, verovatno ne bukvalno, već opisno - objasnili su da postoji minimalna statistička mogućnost.

Oboleli prijatelj ostavio je i njegove podatke lekarima, jer se sa njim video u trenutku kada još nije dobio rezultate testiranja. U tom susretu nije bilo rukovanja, a oboleli je nosio masku. Izašao je na prag kuće, rekao kako se oseća i preuzeo kesu.

Oliver kaže da je u samoizolaciji baš zato što radi sa decom, jer iako nema mesta panici, potrebno je pridržavati se mera prevencije.

Kako je oboleli Glogonjac?

- Prijatelj je dobro, čuli smo se, tako da pratimo situaciju. On nema nekih težih tegoba, to su blaži simptomi - kaže Oliver.

Šta ljudi pitaju Olivera?

- Bilo je raznih poziva i, na primer, pitanja kada smo se videli poslednji put, da li smo bili u kontaktu... Čitajući tako između redova, vidim da su više uplašeni za sebe. Razumljiv je njihov strah, tako da sam strpljivo odgovarao na sva pitanja. Šesnaest sati sam proveo razgovarajući telefonom - kaže profesor i ističe da smatra da je to njegova dužnst, jer je on i odbornik u Skupštini grada Pančeva i član Saveta MZ Glogonj.

Diskriminacija

Da se panika iz Gogonja proširila i dalje, do Pančeva i Beograda, svedoci su ljudi koji svakodnevno putuju u ove gradove na posao, u školu.

Svi su, kaže profesor, obeleženi.

- Zapravo, svi meštani bivaju diskriminisani u sredinama u kojima rade. Učenici koji idu u Pančevo u srednje škole u očima dece, ali i nastavnika, što je veći problem, bivaju prozivani da su iz Glogonja, pa ujedno i zaraženi, da treba da se testiraju, zatim radnici koji rade u nekim firmama u Pančevu i Beogradu bivaju vraćeni s posla. Strah jeste opravdan, ali mislim i da su u strahu velike oči, ali hajde da budemo razumni - apeluje još jednom profesor.

(Mateja Beljan)