Da li je srpska samoživost dovela do toga da nema dovoljno maski i asepsola u apotekama i radnjama?

Na jednoj pančevačkoj apoteci jasno je napisano da ničega od ovih zaštitnih i dezinfekcionih sredstava nema

Slika sa kineske ulice - skoro svi nose maske. Slika iz Srbije - tek jedan od sto šeta sa zaštitom na licu.

Preporučujemo

Neko, ko nije baš upućen u naš mentalitet, rekao bi - "pa ovi ljudi se ničega ne boje". Ima i toga, prvo se nešto plašimo, paničimo, pa onda proradi onaj sprski inat "e, sad baš neću sad da nosim masku, kakva korona, ja - luk i slanina i rakija".

Ali... u ovom slučaju problem je mnogo ozbiljniji i pitanje za celo društvo je - kako smo došli do toga da maske, kada nam zaista trebaju, ne možemo da kupimo. Onih 99 posto ljudi nisu toliko hrabri i bezbrižni, već, možda, pomalo i zavide prolazniku koji se na vreme opremio zaštitom.

Dok je korona virus polako putovao od Kine preko Irana, pa stigao do Italije, maski u Srbiji već nije bilo. Pojavila se vest da je jedan Pančevac 28. februara kupio čak 1.800 maski u apoteci.

"Molim vas, nemojte to da radite, ima dovoljno maski, ima dovoljno svega", rekao je tada srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Ali maske su, izgleda, išle kao alva. Zašto? Kome treba na hiljade maski? Da li će da ih preprodaju? Da li je to neka navika koju vučemo još iz doba kriza i ratova, da je najsigurnije kada u špajzu imamo što više stvari, kao da se sprema atomski rat?

Navika ili gramzivost - kakvu, u stvari, viđamo svaki dan.

Lomljava, guranje, i halapljivo hvatanje slobodnog mesta u autobusu. Tuča za parče božićne česnice. Grabljenje na desetine besplatnih novina - to je naše tipično "Ja, ja, ja - meni, meni" ponašanje, panika da slučajno ne ostanemo praznih ruku u toj borbi za bilo kakva besplatna dobra.

Eto, to nas je dovelo do toga da jednu osnovnu i važnu meru zaštite ne može da priušti 99 posto ljudi.

Odsustvo empatije i pažnje prema drugima, divljačko ponašanje koje se pokazalo destruktivno.

Kako bismo se, onda, snašli u nekoj još težoj situaciji? Kako bismo raspodelili ograničene resurse tako da se svi zaštitimo kada je potrebno?

Sada, kada se virus ozbiljno širi u Srbiji, i kada je nošenje maske jedna razumna prevencija, apotekarke će na pitanje o maskama (koje čuju ko zna kolliko puta dnevno) samo da slegnu ramenima.

"Nemamo, već duže vreme...".

Sredstava za dezinfekciju ima, u stvari kako-kad.

"Imamo još samo jedan asepsol, od 5 posto koji se rastvara", nedavno nam je odgovorila jedna apotekarka u poslovnom kompleksu u Beogradu.

(Mateja Beljan)