Dr Predrag Kon o ratu protiv korone: Imamo li epidemiju i da li pandemija menja situaciju u Srbiji?

*Svaka nova bolest, ako počne da se prijavljuje i počne da se prenosi, praktično je epidemija * Ako bude rastao broj obolelih previše brzo, eksponencijalno, onda nećemo čekati da dođe do porasta obolevanja i u školskom uzrastu, već ćemo i pre toga razmatrati, eventualno, zatvaranje školskih i predškolskih kolektiva * Nije nemoguće da počne i druga vrsta prenošenja koja se, za sada, ne vidi

"Srbija već ima epidemiju novim korona virusom, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je osim toga, na svom sajtu navela, a sa time se i ja slažem, da već imamo i transmisiju odnosno prenošenje u samoj zemlji", kaže u intervjuu za Telegraf.rs epidemiolog Predrag Kon, načelnik Jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Preporučujemo

On kaže u razgovoru na naš portal da smo u ratu protiv ovog virusa, a da Italija ukazuje na to da je COVID 19 nama opasnost koju ne smemo da potcenimo. Kaže i da se u vezi sa njim još mnogo toga ne zna, da se uzdamo u predstojeće lepo vreme, ali i da ako se tada ne stopira prenošenje, odnosno obolevanje, to znači da imamo novi put prenosa.

Naglašava i da se neće čekati Vaskrs da se zatvore školski kolektivi, već će se o toj meri razmišljati čim i ako počne  vrtoglavo da raste broj obolelih. 

Na samom početku razgovora, pitamo ga da li se on lično plaši i da li je uznemiren zbog COVID-a 19? 

- Nisam uznemiren, uopšte, ali daleko od toga da ga potcenjujem.

• Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u sredu proglasila pandemiju. Koje sada mere Srbija treba da preduzme?

- Mi smo, i pre nego što je SZO proglasila pandemiju, preduzeli sve mere kao da je već pandemija. Praktično smo, istog dana, samo pre nego što je SZO to saopštila, uveli prve mere socijalnog distanciranja, i sada intenzivno pratimo situaciju kako bismo u narednom periodu pravovremeno otkrili i svaki najmanji porast akutnih respiratornih infekcija ili oboljenja sličnih gripu u školskim kolektivima. U tom slučaju, normalno, doneće se odluka o prekidu nastave. Ali, apelujem na građane da veruju u sve što radimo. Pojedinačnih slučajeva ima. Ima i obolevanja ponekog roditelja, pa su onda čitavi kolektivi predškolske dece uznemireni, ali to je nešto što je očekivano. U tim slučajevima se, takođe, vrši nadzor nad čitavim kolektivima, i to ćemo i dalje raditi. Sa druge strane, izuzetno je važna solidanost o kojoj pričamo, da se uzajamno slušamo i da shvatimo da bolje od ovoga što imamo nemamo.

• U kom momentu ćemo moći da kažemo da u Srbiji ili u nekom gradu imamo epidemiju? Da li se to meri po broju obolelih, ili na osnovu toga na koji način i kojom brzinom se širi virus?

- Ovde je već sada jasno da imamo epidemiju. Čak je i SZO ovu lokalnu pojavu definisala kao lokalnu transmisiju. Dakle, izjednačila nas je maltene sa Nemačkom, koja ima neuporedivi veći broj slučajeva - preko 1.000 obolelih. Već je verifikovano i dokazano da je bolest počela da se prenosi u samoj Srbiji. Pošto je nova bolest u pitanju, ona je sama po sebi epidemija po definiciji. Svaka nova bolest, ako počne da se prijavljuje i počne da se prenosi, praktično je epidemija.

• To se odnosi na celu zemlju ili samo na Beograd, ili, na primer, Niš gde imamo više zaraženih od jednog kontakta?

- Kada je ova bolest u pitanju, svakako, da se u stručnom pogledu, odnosi na celu zemlju. S tim u vezi, nema nikakvih posebnih mera, jedino što to treba registrovati i formalno prijaviti.

• Čuli smo već da se najviše obolelih očekuje pred Vaskrs. Da li je to samo zbog povratka naših iz inostranstva za praznike, ili postoje i drugi razlozi?

- Najviše bismo voleli da to ne očekujemo. Nije nemoguće da do tada počne spuštanje epidemijske krive u zapadnoj Evropi, pa da do tada imamo i manji rizik od toga. Mi ćemo, u svakom slučaju, u naredne dve nedelje videti kojom brzinom će kod nas rasti broj obolelih. Ako bude rastao previše brzo, eksponencijalno, onda nećemo čekati da dođe do porasta obolevanja i u školskom uzrastu, već ćemo i pre toga razmatrati eventualno zatvaranje školskih i predškolskih kolektiva. Međutim, kod predškolskih imamo problem zato što postoji određeni broj naših zaposlenih koji, jednostavno, ne mogu da obavljaju svoj posao ukoliko nemaju gde da ostave decu.

• Pomenuli ste da nas je SZO izjednačila sa Nemačkom. U Nemačkoj, međutim, kažu da najveći "udarac" očekuju u junu. Zašto tada ako ćemo tek tada imati visoke temperature a ovih dana pričamo o tome da ovoj koroni ne prijaju visoke temperature?

- Mi smo stvorili veliko ubeđenje da će ovo da se zaustavi sa dolaskom toplijih dana. I o tome sam i ja pričao. Zašto se sada priča o tome da će tek u toplijim mesecima doći do povećanog prenosa, zavisi kakav je potencijal tog virusa da se fekalno-oralno prenosi. Možda nije glavni put prenosa kapljični, kako ga sada vidimo. Mi nemamo takvu situaciju sada, ali mora se i o tome razmišljati. Ne znam koji je izvor to objavio, nisam lično pročitao, ali nije nemoguće da počne i druga vrsta prenošenja koja se, za sada, ne vidi toliko.

- U ovim epidemijama koje su prikazane, uvek je bilo između 5 i 10 odsto onih koji su imali proliv kao simptom a ne upalu pluća. Tako da, i o tome moramo da razmišljamo. Ovo je još uvek sve novo. I, za razliku od pandemije gripa, gde je grip kao virus bio dobro poznat, s tim što se nije znalo kolika mu je virulencija i kolika će mu biti smrtnost, sve ostalo je bilo poznato. Ovde nemamo sve poznate mehanizme kako dolazi do obolevanja, osim ovoga da su upale pluća i da su akutni respiratorni disters, u stvari, komplikacije koje vode u smrt, i da smrtnost direktno zavisi od organizovanosti sistema. U slučaju da su teški slučajevi,  i da ne mogu pravovremeno i adekvatno da se leče, onda oni i završavaju tragično. Ne mogu da kažem da je to tvrdnja, ali je to jedan utisak koji dolazi i iz Italije,  Irana, Južne Koreje, ali i iz Kine.

• Dakle, mi već imamo transmisiju?

- Po ovome kako smo prikazani na sajtu SZO, a i po onome kako sam ja na sastanku kod predsednika Vučića govorio, to već jeste lokalna transmisija, jer je došlo do zaražavanja ljudi u našoj zemlji od osoba koje su se razbolele od putnika u međunarodnom saobraćaju. Mi još uvek znamo ko se od koga zarazio. Doći će vrlo brzo trenutak kada će se pojaviti prvi slučajevi o kojima neće moći da se zna kako je došlo do zaražavanja a to će, uglavnom, biti teži slučajevi. To će, sa druge strane, značiti i da ima i više blagih slučajeva koji nisu otkriveni.

• Koliko osoba zarazi jedan oboleli - 2 do 3 ili 5 do 6?

- Između 2 i 3 je taj reprodukcioni broj. To bi, konkretno, značilo da 10 osoba zarazi 23 osobe.

• Kada bismo mogli da očekujemo slabljenje virusa?

- Ne znam koliko je slabljenje kao termin potpuno adekvatan. Smanjuje mu se sposobnost prenošenja. To nije potpuno slabljenje, nego nema te frekvencije kontakata i frekvencije indirektnih kontakata gde može da se prenese. Virus se smanjuje sa dolaskom toplijih dana. Šta to znači? To znači da manje boravimo u zatvorenom prostoru, a mnogo je teže ostvariti bliski kontakt na otvorenom prostoru. Drugo, kraće virus preživljava na površinama jer se brzo isušuje zbog temperature, a i ultraviolentni zraci ga ubijaju. Samim tim, teoretski se smanjuje mogućnost transmisije. Međutim, u letnjim mesecima su češće crevne infekcije gde se fekalno-oralno i putem hrane, može uneti. Za ovaj virus jednostavno ne znamo dovoljno koliko može na taj  način da se unosi. Inače se ne unosi toliko puno preko leta kao u zimskim mesecima, čak i kada je fekalno-oralno.

• Žene i deca mu odolevaju, ali šta je sa trudnicama?

- Nemamo podatke uopšte o trudnicama da je povećan broj ili da je povećan broj smrtnih slučajeva.

• Kako da se mi konkretno sačuvamo u gradskom prevozu a da to nije samo maska?

- Sada je već jasno da treba preporučivati kompletnom stanovništvu, posebno Beograda, da izbegavaju što više gradski prevoz i više kontakata. Bez obzira na to što nema zabrane, to znači da treba izbegavati kafiće. Tržni centri, supermarketi su, takođe, mesta koja su opisana kao mesta zaražavanja. Neke naše zabave treba sada privremeno odložiti sa vrlo jasnom namerom a nama je namera da sačuvamo živote. U toj nameri zaustavljamo i sprečavamo virus da se prenosi, i omogućuvamo zdravstvenom sistemu da reaguje kako valja, i da ne bude u jednom kratkom periodu ophrvan velikim brojem pacijenata koje ne može adekvatno da zbrine. Zbog toga su te smrtnosti toliko različite.

• Imamo li konačno tačan podatak kolika je smrtnost?

- Ako gledamo zemlje poput Južne Koreje gde se bolest masovno pojavila, Hubej, Italiju, Švajcarsku i Iran, smrtnost je velika. Po najnovijim podacima ona je u Italiji 7 odsto, što je zaista vrlo visoko. Tačno je da umiru uglavnom stariji ljudi, međutim, prve glasine koje stižu jeste da nisu bili u mogućnosti da leče svi te koji su bili teško bolesni, pa su bili prinuđeni da nekom ne pruže mogućnost da ima respirator.

• Kažu, stavljali su jedne na respirator a druge ne?

- Te glasine, za koje ne mogu da tvrdim da su pouzdane, nama ne smeju da se dese. Kada kažem ne sme da nam se dogodi Italija, mislim da ne sme u organizacionom smislu da nam se desi da odjednom dobijemo veliki broj obolelih. Dakle, mi ćemo imati ozbiljno obolele, pa i teško obolele, nažalost, to je nešto što se dešava drugima, pa će verovatno i nama. Sačekaćemo toplo vreme, očekujemo od njega puno. Ako se naša očekivanja ne ispune, dobićemo neki drugi način prenošenja, pa ćemo pratiti situaciju.

• Da li  možemo da očekujemo nagle skokove u broju obolelih?

- Što reče Mijomir Pelemiš, mi sada sve činimo da ti brojevi budu što manji. Ukoliko se i dalje naglo povećavaju, nama će to biti znak da to i dalje prolazi mimo naše kontrole. Drugo, to jako mnogo zavisi od savesti ljudi koji su upozoreni i od njihovog ponašanja. Biće i  kažnjavanja. Sve ono što mi ljudima telefonski saopštimo, mora da bude kasnije propraćeno . Važno je da imamo dobru komunikaciju, da se uzajamno slušamo i da shvatimo da smo u ratu protiv virusa. Ta moja izjava nije preterana, zato što broj umrlih u Italiji ukazuje na to da je ovaj virus nama opasnost koju ne smemo da potcenimo. 

• Da li se desilo da se ljudi nisu javili a dato im je upozorenje da se jave vama epidemiolozima?

- Desilo se. Prijavljivali smo to, a šta će sa njima biti u nadležnosti je drugih. Bitno je da svako shvati da štiti i sebe i druge i da jednostavno treba da pregura te dve nedelje, koje će svakako biti neprijatne, ali one prođu.

• Zašto se ne objavljuju gradovi iz kojih su oboleli?

- Zato što je potpuno besmisleno saopštavati gde su karantini, gde su oboleli. Mislim da je korektno da se sada to radi preko Ministarstva zdravlja i što se te informacije prikrivaju. One će kasnije biti dostupne svima. Mi ćemo pogrešiti i da krijemo, i da otkrivamo odakle su oboleli.

• Da li mi se čini ili smo u pandemiji gripa AH1N1 mnogo brže saznali sve karakteristike u odnosu na ovaj?

- Zato što je to virus influence, i jednostavno sve su njegove karakteristike bile poznate. I korona virus je poznat, ali je potpuno drugačiji u odnosu na ono što smo imali kod ostalih korona. Drugo, postoje različite smrtnosti u različitim delovima smeta, i treće, ne raste svuda jednako. Takođe, postoji taj brzi porast koji počinje da se javlja u novim zemljama, tako da je veliko pitanje šta je ono što  je negde uspelo da ga zaustavi a najvažnije od svega kako su Nemci uspeli da imaju preko 1.000 obolelih a nijedan smrtni slučaj. To govori da su dobra organizovanost i pripremljenost najznačajniji

(Ljubinka Račić)