Dok traje borba sa virusom, zaboravili smo na bolest koja je tihi ubica, a svaki drugi Srbin je ima
Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima
Od visokog krvnog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. Ovo oboljenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnije u drugoj i trećoj deceniji života.
Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.
Uzrok šloga u 70 odsto slučajeva
Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.
Doktorka Stojanov je samo jedna među više od 500 učesnika iz zemlje i inostranstva na Sedmom kongresus o hipertenziji, koji se do sutra održava u Beogradu. Na njemu će učestvovati vodeći stručnjaci za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Epidemija kardiovaskularnih bolesti
- Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti - istakla je prof. dr Stojanov.
Stres na poslu
Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim i na na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa zavise od interakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijske hipertenzije.
Procena radne sposobnosti
- Važan je uticaj i radne sredine. Tako na primer, na „radno zavisnu hipertenziju“ utiče smenski rad i stres na poslu. Kod svakog pacijenta sa hipertenzijom važna je i procena radne sposobnosti, jer arterijska hipertenzija može da bude uzrok invalidnosti, tačnije smanjenje radne sposobnosti. Na ovom kongresu prvi put razmotrićemo i postavljanje preporuka oko procene radne sposobnosti pacijenata za hipertenzijom, jer u dostupnoj literaturi nisu pronađene preporuke ni evropskog ni američkog udruženja za hipertenziju i kardiologiju - najavljuje prof. dr Stojanov.
Upravo zbog brojnih komplikacija, koje nastaju zbog visokog krvnog pritiska, na ovogodišnjem Kongresu hipertenzije u fokusu će biti prevencija i lečenje obolelih, značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju i mnoge druge značajne teme. Posebna sesija biće posvećena stresu na poslu i kako on utiče na razvoj “radno zavisne hipertenzije”.
(Telegraf.rs)