Bogoljub Karić otkrio spomenik podignut bratu Sretenu: "Bio si duša od čoveka, duša nikad ne umire"
"I dalje smo, dragi naš brate, pod tvojom zaštitom, zaštitom našeg najstarijeg brata, i dalje osećamo da se brineš o nama ma gde bili i ma šta radili!"
Bogoljub Karić obišao je spomenik koji je podigao svome bratu Sretenu, koji je preminuo 2017. godine. Njegova porodica mu je, osim nadgrobnog spomenika na Novom groblju u Beogradu, podigla još jedan - statuu u prirodnoj veličini, koja počiva na mermernom postamentu.
Ispod snimka koji je nastao prilikom posete spomenika, Bogoljub Karić napisao je posvetu bratu.
"Dragi moj brate, nismo se dugo dvoumili kada smo rešavali kakav spomenik da ti podignemo, u kakvoj pozi da te ovekovečimo.
Raširenih ruku, otvorenog srca i duše prema svakome, sa tvojim neponovljivim, iskrenim i okrepljujućim osmehom sa kojim si svakoga dočekivao. To je jedini način jer - to si ti! Voleo si sve ljude - i oni su voleli tebe! Mada, pravilnije je reći: i dalje voliš sve ljude i oni vole tebe!
Bio si DUŠA OD ČOVEKA, A DUŠA NIKAD NE UMIRE! Mi, svi koji smo te voleli znamo da ti nisi umro, da si preselio u neki drugi, bolji svet, kakav si i zaslužio, odakle, anđele naš, gledaš na nas, čuvaš nas i blagosiljaš.
Ništa se nije promenilo...I dalje su "Braća Karić" - ono kako smo svi navikli, mi - svi zajedno, Danina i Nićina deca, - četiri brata i sestra! I dalje smo, dragi naš brate, pod tvojom zaštitom, zaštitom našeg najstarijeg brata, i dalje osećamo da se brineš o nama ma gde bili i ma šta radili!
Tako je bilo i kada smo se u našoj Peći, u našoj rodnoj, voljenoj Metohiji, borili za koricu hleba, kada si ti uzeo na sebe tu obavezu brige o mlađoj braći i sestri, pomagajući našim dragim roditeljima i najčešće žrtvujući sve što je trebalo tebi da pripadne da bismo mi bili zadovoljni... Ništa se nije u tome promenilo do tvoje smrti... Pa i posle, evo, do danas, i zauvek - mi osećamo tvoje prisustvo i brigu...
A to tvoje veliko srce je našlo u sebi mesta za sve ljude sa kojima si živeo i radio! O, kakav nas ponos obuzima kada vidimo, kod svih ljudi koji su te poznavali, bez izuzetka, da vreme koje prolazi ne briše uspomenu na tebe.
Mada je naša porodica porasla i razgranala se i evo, hvala Bogu, širi se sve više i danas, i mada smo razbacani po celom svetu, u svakom plamenu sveće koju zapalimo, bilo gde, u bilo kojoj crkvi, vidimo tebe, tvoju dušu i tvoje prisustvo!
Sutra su Zadušnice, dan kada se sećamo i spominjemo naše upokojene.
Za nas, tih dana, kada se sećamo tebe, tvog osmeha i tvoje lepe reči, ima 365 godišnje. Ti živiš sa nama!
Svojim životom i dobrotom dokazao si onu Njegoševu: Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi! A ti, i tvoja velika duša ćete živeti večno, jer je ceo tvoj život išao Hristovim putem, vođen Hristovim osnovnim načelom "Voli bližnjega svog"!
Hvala ti brate za sve! Neka ti Bog da rajsko naselje! Tvoja široka duša je to zaslužila - napisao je Bogoljub Karić u svoje i ime svoje supruge i porodice."
(Telegraf.rs)