9 Lukovića živi na Goliji, otac se vratio iz tuđine zbog para: Komšije nemaju, životinje su drugovi

Jedino što ih plaši jeste da bi civilizacija mogla da stigne i do njih i ukrade im ovo parče raja

Daleko od civilizacije u zagrljaju netaknute prirode živi devetočlana porodica Luković. Na 1.600 metara nadmorske visine, u mestu Plešin, izvor beskrajne sreće za Lukoviće je sloboda duha i ljubav koja ih međusobno spaja neraskidivim vezama. Najbolji prijatelji su im životinje, komšije nemaju, a o novom, savremenom dobu znaju tek onoliko koliko im je potrebno.

Otac porodice, 52-godišnji Vid Luković živeo je godinama ’’u tuđini’’, ali je njegovo srce ostalo zarobljeno na ovoj planini. Udahnuo je punim plućima tek onda kada je dušu i telo ponovo spojio, na prelepoj Goliji.

Preporučujemo

- Mladi odlaze iz zemlje, jer ne znaju kuda idu. Ne znaju šta ih tamo čeka. Zbog novca sam se vratio. Ljudi sve dadoše za pare, a ima jedna staroslavna poslovica: "Uzalud smo svijet zadobili, ako smo dušu izgubili". Ko ima dobru volju i dušu, ništa mu teško nije. A ja se borim uz pomoć Boga, žene i dece - kaže Vid za Infoliga Ivanjica. 

Hiljadu metara Lukoviće deli od prvog domaćinsta gde živi devedesetrogodišnjak koga retko viđaju. Divljina je lepa, ali ume da bude surova, posebno za nejaku dečicu čiji je jedini oslonac roditeljska ljubav. Za razliku od svojih vršnjaka ova dečica ne boluju od nedostatka prirode.

- Imali smo uvek. Radimo od ujutru do uveče, a deca nam pomažu. Nisu zahtevni. Što imamo, to im damo, oni preko ne traže - kaže Raduna Luković.

Livade, pašnjaci, beskrajna zelena polja na imanju Lukovića krasi radosna dečija graja, beskonačna sloboda i nemerljiva količina sreće.

Lukovići su spokojni i slobodni. Zebnja im prožme telo jedino pri pomisli da bi civilizacija mogla da stigne i do njih i ukrade im ovo parče raja.

(Telegraf.rs)