Da li zbog Beograda silujemo jezik i ignorišemo 3/4 nacije? Ove fraze "provincijalcima" paraju uši

Podela zemlje je najčešće na "Beograd" i "ostatak"

"Skandalozno je da jedna gospođica pre nekog vremena, najavljivajući vremensku prognozu kaže: 'U Beogradu već dva dana pada kiša, ali srećom će se oblaci za dva sata pomeriti ka istoku.' To je skandal. Pravi skandal"

Sećate li se profesora iz Niša, dr Dragana Gajića, koji je 2016. godine ovim rečima dobro prodrmao javnost tvrdeći da je "beogradizacija" pogubna po društvo? Da li se od tada išta promenilo?

Preporučujemo

Beograd je od tada još malo porastao, a ostatak zemlje se, po broju stanovnika, smanjio. I dalje se hrli u Beograd, višespratnice samo niču na svakoj slobodnoj površini, cene stanova se usijavaju, a kontrast "kruga dvojke" i provincije sve je jači. Čak se i jezik menja i prilagođava ovom fenomenu, pa u šali možemo da govorimo i o potrebi da se, osim "rodno osetljivog" uvede i "provincijski osetljivi jezik".

Vreme danas, sunčano i toplo

Vremenska prognoza možda i jeste najbolji primer kako se Beograd stavlja u prvi plan - postoje dve glavne kategorije kada je prognoza u pitanju "Srbija" i "Beograd", a eventualno može da se pojavi i "Vojvodina".

Beograd jeste najveći grad, ali nije jedini, pa je pitanje koliko je korektna ona čuvena fraza "...a evo kakvo će vreme biti u ostatku zemlje". Jer, šta znači to "ostatak", ako se misli na 90 posto teritorije?

Kada krenu kiše, mediji javljaju "Pljusak je pogodio Beograd". A onda se u komentarima javi i provincija: "Pa, ne pada kiša samo u Beogradu".

Nije ovde pitanje da li se izveštava i iz drugih gradova, jer se i te kako izveštava kada krenu prave nepogode. Ali, kada se neka uobičajena meteorološka pojava i promena desi u Beogradu, to postaje vest za celu zemlju. Kako li je Piroćancima, Leskovčanima i Užičanima kada čitaju vesti o lepom sunčanom danu u gradu (podrazumeva se Beogradu), o kiši koja sipa kao iz kabla, zaustavljanju tramvaja, gužvi u Kneza Miloša...

Ili, kada gledaju popodnevni program na televiziji nacionalne frekvencije, a voditelj kaže "Da vidimo kakvo je stanje na beogradskim ulicama..."

Ostatak Srbije ili "unutrašnjost"

Upravo taj "ostatak" Srbije najveći je problem kada se govori o prognozi, ali i onekim drugim temama. Dakle, imamo Beograd i nekakav ostatak. Taj ostatak možemo nazvati i "provincija", ali postoji jedan izraz koji se mnogo češće koristi, a poprilično je nejasan - "unutrašnjost".

Šta, zapravo, znači "unutrašnjost" Srbije? U geografskom rečniku postoji samo istok/zapad/sever/jug. Ta "unutrašnjost" bi, u nekom osnovnom značenju trebalo da bude - cela Srbija bez Beograda i autonomnih pokrajina. Jer, Vojvodina je "gore", ne može da bude "unutra", a o Kosovu odavno govorimo kao jednoj specifičnoj autonomnoj pokrajini.

A šta je "unutra"? Da li je i Bajina Bašta na obali Drine unutrašnjost? Ili, recimo, Negotin? Po nekom uprošćenom pojmu, izgleda da jeste.

Katkad se za "unutrašnjost" može čuti i pojam "dole", posebno kada je u pitanju jug zemlje. Idem malo "dole", pa se vraćam "gore".

BeogradSKI

Zanimljivo je da se mnoge društvene teme analiziraju samo na primeru Beograda. Tako imamo beogradske trgovce, beogradske cvećare, beogradske pijačare, ali i studente (beogradske, naravno) i studentske domove kao destinaciju ljudi koji stižu iz "unutrašnjosti"...

Ima li i jedne ozbiljne priče o studentima i njihovom životu u domu, a da to nije "Studenjak" ili "Karaburma", već, recimo "Vita Janić"?

A Vojvodina?

Vojvodina je nekako izbegla da se svrsta u "unutrašnjost" zahvaljujući geografiji, ali neki se u severnoj pokrajini posebno žeste kada se spomene Beograd. Ti ljudi misle da sve ide u Beograd - i vozovi, i avioni, kamioni, sve pare se slivaju u "prestonicu" i džepove beogradskih direktora.

Ali, Novi Sad je možda i jedini grad u Srbiji koji može da parira Beogradu, pa se dešava "novosadizacija". Masovni je priliv mladih iz Srema, Banata i Bačke, pa Novi Sad postaje centar severa, a oko njega ostaje nekakva polupusta provincija.

(M. B.)