Objavljena čitulja ministru Coi koja je oživela priču o zaboravljenoj državi, "Republici Koloniji"

Valjevac preminuo u 63. godini, sahrana održana pre nedelju dana, a mi se danas prisećamo "države" o kojoj se nije pisalo godinama

Nakon što je u lokalnom valjevskom listu objavljena čitulja posvećena Aleksandru Stojanoviću, preminulom u 63. godini, poslednji pozdrav privukao je pažnju mnogih. U potpisu su Maki, Teša, Gubar, Ćela, Macan, Geja, Roki, u tri reči iznad nazvani Vladom Republike Kolonije.

Preporučujemo

To je tek drugi put da se na čitulji spomenula Kolonija. Ispod imena preminulog stoji i njegovo zvanje - ministar u Vladi Republike Kolonije, ili čak malim slovom iz razloga koji će vam kasnije postati jasniji.

Kako nam je Valjevac Zoran Maravić objasnio, nije reč o šali, ali jeste o parodiji. Davnih devedesetih, tu na obodu Valjeva, u naselju Radnička kolonija, nadomak fabrike municije Krušika, osnovana je Republika Kolonija.

- Otcepili su se od od Grada Valjeva i Republike Srbije. Table su postavili na ulazu u taj deo grada - počinje priču o kojoj, veruje, dobro znaju onih koji su tih '90. bili odrasli: - Predsednik države je bio Bogoljub Arsenijević Maki, Tešić Dragoljub je bio premijer.

Ministar vojni im je bio čovek koji nije služio vojsku. Čovek koji je bio zavisnik od heroina bio je ministar zdravlja. Goran Drašković Macan je bio ministar informisanja, jer je radio na lokalnoj radio-stanici, a Aleksandar Stojanović bio je ministar kapitalnih investicija.

Kada je objasnio kako je sve počelo, Maravić se prisetio i rušenja. Počelo je od rušenja spomenika.

- Podigli su spomenik tadašnjem predsedniku, pa je dolazila milicija i rušila, to je bio ogroman muški polni organ od stiropora - rekao je za Telegraf.rs uz pojašnjenje da se radilo o zvaničnom, državnom predsedniku Miloševiću, te da grupa nije konkretno reagovala na njega, već na stanje u društvu.

Podigli su još jedan spomenik - radniku. Reč je o akvarijumu sa fekalijama, kako nam je preneo hroničar jednog vremena, ne precizirajući sudbinu ovog spomenika.

Ipak, došlo je i konačno rušenje - '99. godine, zajedno sa velikim delom zemlje.

- Za vreme NATO bombardovanja porušena je Kolonija. Bombe su promašile Krušik. Premijer (Tešić) je bio zatrpan u ruševinama. Preživeo je, a oni su nastavili da prave parodiju na sve što nije dobro - kazao je poredeći za poznavaoce današnjih prilika da su predstavnici Republike Kolonije bili Beli Preletačević pre Belog Preletačevića, s tim što nisu izlazili na izbore.

Tako smo se u priči ponovo vratili na Acu Cirkusa, kako ga sugrađani takođe poznaju. Umro je posle teške bolesti u 63. godini. Sahrana je, kaže Maravić, bila velika, sa mnogo ljudi. Valjevo ga je ispratilo kao znamenitog građanina.

Kako su nam izdanci '90. rekli, mada isuviše mladi sa svojih 23 godine da bi se sećali Republike Kolonije, znaju sve o njoj. Znaju za medije koji su prenosili postavljanje table na ulazu u novu zemlju, za muzičare koji su ih svojim koncertima podržali, sećaju se i nekih šala koje su članovi vlade priredili... a svoje naselje i dalje nazivaju Republikom.

(B. P.)