Koliko su Srbi krezuba nacija? Da li će odlazak i kod privatnih zubara uskoro biti o trošku države?

* Profesor oralne hirurgije i dekan Stomatološkog fakulteta Aleksa Marković otkriva za Telegraf.rs da Fond planira da potpiše ugovore sa privatnim stomatološkim ordinacijama, pa će građani moći da leče zube o trošku države * Srbi idu kod zubara kad im "dogori" * Uskoro niže cene usluga na Fakultetu *

Deo stomatoloških usluga bi trebalo vratiti na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) kaže u intervjuu za Telegraf.rs dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu Aleksa Marković, profesor oralne hirurgije. On u razgovoru za naš portal otkriva i da Fond zdravstva ima u planu da potpiše ugovore sa privatnim stomatološkim ordinacijama pa da građani mogu i kod njih odredene usluge da rade na teret RFZO, kao što je to slučaj sa vantelesnom oplodnjom, operacijama katarakte...

Profesor Marković ističe da Srbi nemaju zadovoljavajuću higijenu usta i zuba, navodi da studenti, nastavnici i doktori na specijalističkim studuijama na Stomatološkom fakultetu imaju svakodnevno pune ruke posla, i najavljuje da će cene usluga na ovom fakultetu biti uskoro malo snižene kako bi izašli u susret građanima. Prema njegovim rečima, stomatologija postaje porodični posao, i najavljuje otvaranje prvog Razvojno-implantološkog centra sledeće godine u Beogradu, koji će ujedno biti i prvi u regionu.

Otkriva i kome je najteže vaditi zube.

• Imaju li Srbi naviku da vode računa o higijeni usta i zuba?

- Mislim da nemaju. Mladi ljudi imaju, i dosta vode računa. Ali, gledajući celu Srbiju, mislim da se ne vodi dovoljno računa o zdravlju usta i zuba, počev od oralne higijene, pa do lečenja zuba. Naši ljudi uglavnom ne odlaze kod stomatologa čim se javi problem, već odlaze kad im “dogori”. Tada se često problem može rešiti jedino vađenjem zuba što vremenom vodi do totalne bezubosti.

• Da li smo oduvek bili takvi ili je do toga došlo onog momenta kada je stomatologija isključena iz obavezne zdravstvene zaštite?

- Mislim da je oduvek tako. To je, možda, samo malo doprinelo i onemogućilo finansijski ljude koji su vodili računa da tako i nastave. Ali, ako gledamo generalno, mislim da to nije uticalo, i da mi oduvek imamo loše navike kada je higijena usta i zuba u pitanju. Tako je bilo i u vremenu dok je stomatološke usluge finansirala država. Međutim, protetski radovi nikada nisu bili na teret Fonda, nisu ni sada a trebalo bi da budu. Naravno da treba deo stomatologije vratiti pod okrilje finansija RFZO, naročito protetske nadoknade. Recimo, starijim ljudima izrada totalne proteze nije bitna samo zbog izgleda, nego da bi mogli i da funkcionišu, da jedu i da pravilno govore. Takođe, ispravljanje zuba - ortodonciju... Fond prihvata neke usluge, ali priznaje samo određeni broj proteza kojima se koriguju deformiteti vilica.

• Ima li naznaka da se to uskoro dogodi?

- Za sada, ne. Na teret Fonda možemo obaviti neke intervencije kao što je, na primer, zbrinjavanje otvorenih sinusa ili prisutnih cisti. Lečenje ovih stanja Fond priznaje na uput jer je u takvim situacijama ugroženo opšte zdravlje pacijenata, ali niz usluga kao što su popravke zuba, njihovo lečenje, izrada protetskih radova i tako dalje, nisu na teretu Fonda. Deo tih usluga bi trebalo vratiti na teret Fonda. Međutim, pitanje je da li je to moguće za Fond imajući u vidu da su u pitanju skupe usluge.

• Koliko je opravdana rečnica "nemam para za zubara"?

- Nimalo nije opravdana. Jer, ako se pacijent javi na početku, sa sitnim problemom, to će sigurno manje da ga košta nego jedan frizer. Plomba se stavi jednom i traje 10 godina.

• Prošle godine se prijavio rekordan broj srednjoškolaca za upis na Stomatološki fakultet?

- Tako je. Na 218 mesta, od kojih su 198 budžetska a 20 samofinansirajuća, prijavilo se 820 kandidata. Imamo i 20 studenata na engleskim studijama.

• Da li ćete povećati broj samofinansirajućih studenata s obzirom na toliko interesovanje?

- Nećemo. Tako smo akreditovali program. Mi želimo dobre studente. Mislim da je dovoljno da 20 bude na samofinansiranju, kao što sam mišljenja da je preveliki broj od 220 studenata svake godine za jednu zemlju kao što je Srbija. Godišnje fakultet završi oko 160 studenata, što znaci da imamo hiperprodukciju. Zato ne povećavamo broj za upis.

• Odakle su studenti koji pohađaju studije na engleskom jeziku?

- Uglavnom su to studenti iz okruženja, a dosta se prijavljuju i naša deca koja nisu uspela da se upišu na budžet niti na samofinaisranje. Mi dosta dugo nismo menjali školarinu, ona iznosi nekoliko godina unazad 180.000 dinara, ali recimo za studije na engleskom školarina je 5.000 evra. Znate, stomatologija postaje porodični posao. Ima dosta dece stomatologa. Nije većina, ali ima ih dosta, što je dobro.

• Da li to znači  da, uglavnom, studenti posle studija idu privatnu praksu?

- Uglavnom. Privatna praksa je bar u Beogradu zaživela, ali i po mnogim drugim gradovima se mogu videti na sve strane table privatnih ordinacija. Znam da je Fond u pregovorima da potpiše ugovor sa privatnim stomatolozima, kao što ima sa domovima zdravlja i sa fakultetom, i da neke usluge koje se rade kod njih prizna pod određenim cenama. To bi uskoro trebalo da zaživi.

• Koji je prosek ocena završenih studija ?

- Preko 8. Nedavno smo predali dokumentaciju za novu akreditaciju koja nam ističe krajem letnjeg semestra. Dosta smo izmenili plan i program jer smo ustanovili manjkavosti. Program je dobar ali smo želeli da ga unapredimo kako nam se ne bi desilo da prosek ocena završenih studija bude iznad 9, što bi značilo da je program isuviše blag. Ipak je Stomatologija težak fakultet, ali ne kažem da treba da smanjimo prosek da oštetimo decu.

• Već ste poboljšali uslove studiranja?

- Da. Unapredili smo kvalitet nastave. To nam je bio cilj. Pre svega smo obećali da ćemo da poboljšamo uslove studiranja, što smo i uradili. Pre 3, 4 godine smo renovirali 2 hirurške klinike. Sada smo renovirali potpuno druge dve klinike i kupili novu opremu - 53 izolara, stomatološke stolice, tako da smo omogućili kvalitetniji rad studenata, jer nam je želja da oni što više rade. Imamo najsavremeniju opremu, počev od mikroskopa za lečenje zuba, skenera za uzimanje otisaka zuba, imamo aparat koji nam pravi zube, na maksilofacijalnoj hirurgiji se sada radi i mikrohirugija...

• Koliko su naši građani zainteresovani da im studenti popravljaju zube iako je to besplatno?

- Jedna smo od retkih zemalja gde studenti stomatologije imaju toliko pacijenata. Poslednjih nekoliko godina imamo potpouno besplatan program u okviru kojeg na studentskim vežbama pacijenti ne plaćaju naše usluge. Da ne bude zablude, treba naglasiti da je sve što studenti rade pacijentima pod kontrolom asistenata i nastavnika. Greške su, samim tim, svedene na minimum, i radi se po školskim principima što je dobro za pacijente. Jeste da to fakultet to dosta košta ali otvorili smo vrata građanima, tako da dnevno, u toku semestra, u udarnim mesecima od oktobra do decembra kroz fakultet prode oko 450 pacijenata.

• Ko su ljudi koji dolaze kod studenata?

- Uglavnom su to stariji, penzioneri. Znate da deo stomatoloških usluga pokriva RFZO, sa kojim mi imamo ugovor. To se uglavnom odnosi na decu, studente do 25 godina i starije od 65. Ona grupa ljudi između, mora sama da plaća a stomatološke usluge nisu jeftine. Fakultet se trudi da u odnosu na privatne ordinacije bude jeftiniji. I, s obzirom na stanje usta i zuba u Srbiji, nama su ambulante stalno pune, a naročito u toku semestra kada pacijenti mogu da budu besplatno zbrinuti na studentskim vežbama.

Kada je o njima reč, mi od pacijenata tražimo samo da budu malo strpljivi. Jer, postoje usluge koje mogu da se završe u toku jedne studentske vežbe ali, recimo, izrada krunica ili proteza traje znatno duže. Ako radi zaposleni na fakultetu to traje dve do tri nedelje, ali ako radi student na vežbama to traje duplo duže, ako ne i više. Student mora da prođe kroz sve faze izrade stomatološke nadoknade, zbog čega pacijent mora da čeka svog studenta koji ima vežbe jednom ili dva puta nedeljno. Potrudili smo se da maksimalno unapredimo nastavu i naši studenti su prezadovoljni. Za razliku od prethodnih godina kada su naši pacijenti na studentskim vežbama neke usluge plaćali, a za neke usluge snosili samo troškove participacije, one su od pre nekoliko godina besplatne.

• Uspevate li finansijski da izdržite sve to?

- Kada bismo se držali samo novca koji dobijamo iz Ministarstva prosvete za izvođenje vežbi, sa njim ne bismo mogli da obezbedimo besplatne usluge. Stomatološki fakultet je što se tiče materijalnih troškova dosta zahtevan. Materijali su skupi. Ali, mi smo se odlučili da imamo dobrog stomatologa, i uvek smo ih imali. Kada odu negde u inostranstvo vrlo lako se snađu. Zasad uspevamo sve da sprovedemo iz soptsvenih prihoda. Osim studenata mi ovde trenutno imamo preko 250 diplomiranih stomatologa na specijalističkim studijama koje se plaćaju. Upravo taj novac mi trožimo na unapređenje nastave i opremanje naših klinika.

• Koliko koštaju usluge na Fakultetu?

- Usluge su besplatne kada rade studenti. Imamo jednu cenu kada radi nastavnik, drugu kada radi saradnik a treću kada radi doktor na specijalističkim studijama. Ako radi doktor na specijalističkim studijama, on je pod kontrolom nastavnika i saradnika, i tu su usluge 50 odsto od cene kada radi nastavnik, samo malo duže traju. Uglavnom smo jeftiniji od privatne prakse, i možda ćemo u ovoj godini blago sniziti cena da bismo građanima dodatno izašli u susret.

• Koliko košta plombiranje zuba?

- Plomba na prednjem zubu ako radi nastavnik košta 2.600 dinara a vađenje zuba kod nastavnika 3.600. Ako radi student intervencija je besplatna, a ako radi doktor na specijalistickim studijama vađenje zuba je 1.300 dinara.

• Imate li dovoljno anesteziologa?

- Imamo 4 anesteziologa, što je sasvim dovoljan broj za rad u opštoj anesteziji.

• Kada ćete završiti Razvojno-implantološki centar?

- Nadamo se da ćemo ga završiti do kraja godine. Centar se nalazi u Rankeovoj 4. Građevinski radovi se privode kraju i već su počeli ti lepši, unutrašnji radovi. Nadamo da ćemo ga do kraja godine završiti i otvoriti početkom sledeće godine. Centar će, takođe, biti otvoren za građane. U njemu ćemo imati naučno-istraživačke laboratorije, a cilj nam je da otvorimo i Kliniku za implantologiju, da nam se tu odvijaju vežbe i da bude digitalni centar. Pokrenuli smo incijativu i trebalo bi u toku ove godine da imamo subspecijalizaciju iz implantologije. Biće to najveći edukativni centar ne samo u regionu nego i u Evropi. Dovodićemo ljude iz inostranstva na edukaciju. Već 2021. kod nas će biti održana edukativna nedelja od 7 dana koja se realizuje u samo tri centra u svetu – Bernu, Bostonu i Londonu. Organizaciju ove edukativne nedelje smo dobili od Svetskog udruženja implantologa zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji.

• Kada dete treba da počne da pere zube?

- Čim dete dobije prvi zubić, njega i zubne grebene roditelji treba svakodnevno da čiste gazom, a zatim postepeno treba da pređu na mekane četkice sa malom količinom paste za najmlađi uzrast – veličine zrna pirinča. Dete može potpuno samostalno da pere zube tek oko šeste, sedme godine, a do tada je važno da se pranje zuba odvija pod nadzorom roditelja.

• Koliko puta godišnje bi trebalo da posetimo stomatologa?

- Uklanjanje kamenca i poliranje zuba je dosta jeftina usluga čija cena iznosi od 1.000 do maksimum 3-000 dinara. Uz dobru oralnu higijenu, na 6 meseci bi trebalo ukloniti kamenac i napraviti kontrolni pregled. Ako se na tom pregledu vidi tačkica, ona će pacijenta mnogo manje koštati nego ako se javi stomatologu kada je zub više razoren.

• Koje sve zdravstvene probleme oboleli zub može da izazove?

- Ima ih dosta. Može da bude ugroženo srce, može da ošteti zglobove, napravi promene na krvnim sudovima, može da izazove probleme koji mogu dovesti i do maligniteta. Nekad pacijenti ne mogu sebi da obezbede da nadoknade zube ali je važno da bar eliminišu problem bola, otoka kako ne bi imali veće probleme.

• Kome je najteže vaditi zub?

- Defintivno pacijentima iz afričkih zemalja. Imali smo jednog pacijenta kojem, kada smo izvadili zub, nismo mogli da verujemo koliki koren ima. To vađenje je trajalo dva sata, dodavali smo anesteziju, a na kraju smo morali da napravimo i hirurški pristup zubu kako bismo ga izvadili. Koren mu je bio duplo duži nego kod našeg čoveka, kod kojeg je koren 15, 16 milimetara. To nam je najteže. Zato sada kada nam na kliniku dode pacijent iz tih zemalja mi stomatolozi se gledamo i svi se nadamo da će neko drugi da ga preuzme kao svog pacijenta.

• Ima li još neka situacija iz prakse koja vam je ostala urezana u sećanje?

- Redovno imamo situacije da u jednom danu izvadimo pacijentu sve zube, uradimo implante i sutradan pacijent dobije privremene zube. Mi smo, naime, prošle godine u okviru jedne velike evropske studije uradili besplatno 48 pacijenata, a od toga 24 bez ijednog zuba, dok smo drugoj grupi morali da vadimo zube pa da im ugradimo implante. Među tim pacijentima je bila jedna žena, koja mi je ostala upečatljiva. Ušla je u našu studiju da joj se besplatno urade zubi odnosno da dobije implante. Usred operacije ona je rekla: "Da vas pitam, kad ja mogu da radim donje zube?".  Kada sam je pitao zašto pita, rekla je :"Pa ovo sam dobila na lotou a skupila sam pare za gornje sad imam novac da platim i njih. " Htela je da obezbedi svoje mesto na vreme, i to usred operacije.

VIDEO: Čista radost: Hana (6) sama sebi izvadila zub i oduševila celu porodicu

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)