Slavimo Svetog Savu, prvog srpskog arhiepiskopa: Jednu boju danas nikako ne treba da imate na sebi

Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača

Vernici i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve danas slave slavu, koja je poznata i kao školska slava, Sveti Sava, odnosno Savindan. Sveti Sava je sinonim za srpski narod, za sve ono što predstavlja naše duhovno biće.

Rođen je kao Rastko Nemanjić (1174 - 1236.), odrekao se zemaljske vlasti i zamonašio se. Tada je postao Sava. Sava je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića.

Preporučujemo

Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.

Rastko je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Stefana i Vukana. Proglasio je samostalnost raške crkve i postavio osnove Srpske pravoslavne crkve.

Kada je napunio 17 godina, odlučio je da ode na Svetu Goru koja se sada nalazi u Grčkoj i postao monah. Toliko se, kako se navodi zaljubio u pravoslavnu veru, da je odlučio da napusti svoju titulu princa. Kasnije mu se pridružuje i otac Stefan Nemanja. Njih dvojica su 1198. godine oživeli zapušteni manastir Hilandar.

Za vreme svog života, Sava je putovao, pomagao ljudima i postupao pravedno. Ispisane su mnoge priče o njegovom delu

Narodna verovanja na Svetog Savu

Postoji narodno verovanje da na Svetog Savu ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove, pa je taj običaj ostao do danas da se 27. janura ne nosi ništa crveno.

Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije".

"Grom zagrmi na svetoga Savu,

Usred zime, kad mu vreme nije,

Sinu munja na časne verige,

Potrese se zemlja od istoka,

Da se Srblji na oružje dižu."

Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

Kraj života i ustanovljenje slave

Sava se povukao sa mesta arhiepiskopa 1234. godine. Za naslednika je postavio Arsenija, koji mu je bio učenik. Sava se zatim uputio na drugo putovanje na Istok. Prema istorijskim spisima, umro je 1236. godine u Velikom Trnovu. Navodno je dobio upalu pluća. 

Njegove mošti je u manastir Mileševo preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.

Kao školska slava Sveti Sava je bio ukinut 1945. godine kada su komunisti došli na vlast. U škole je vraćen 1990. godine. Na taj dan nastava se ne održava, a osim u Srbiji, slavi se u Republici Srpskoj.

Ovom velikom svecu pomolite se sledećim rečima:

O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života.

Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim.

Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo.

O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

(Telegraf.rs)