Nišlijku su prodali za 50 evra, silovali su je, rekli su da će je zaklati ako pisne. Ipak je uspela
- Pretukli su me, silovali svaki dan - ispričala je Nišlijka
Civilizacijski napredak nije iskorenio trgovinu ljudima, jer se profit od ovog nečasnog biznisa meri milijardama dolara. Američki predsednik Barak Obama je 2011. godine proglasio januar mesecom podizanja svesti o trgovini ljudima, radi ostvarivanja preventivnih aktivnosti na suzbijanju savremenog ropstva. Ni Srbija nije pošteđena ove pošasti čije je tačne razmere teško utvrditi jer se žrtve trgovine ljudima teško odlučuju da progovore, čak i kada se izvuku iz kandži svojih mučitelja, što zbog straha od odmazde što zbog želje da što pre zaborave užas koji su prošle.
Jedna od retkih koja je svoje stravično iskustvo iskoristila da pomogne drugim ženama je jedna Nišlijka, koja je nakon što je pobegla trgovcima ljudima, godinama pomagala policiji da pronađu i spasu njene sapatnice. Ona je potpisniku ovih redova detaljno opisala kako je upala u mrežu trgovaca ljudima te kako se spasila.
- Jedna poznanica mi je ponudila da radim u kafani kod njene prijateljice u Tutinu. Rado sam prihvatila jer sam bila samohrana majka. Ubrzo su počeli problemi, gazdarica me je maltretirala, a nije me plaćala. Jednom prilikom, iskoristila sam njeno odsustvo, uzela svoju zaradu od dnevnog pazara i pobegla. Nameravala sam da se do Niša vratim taksijem kako bih što pre otišla iz Tutina. Sa taksistom sam usput pričala o onome što mi se desilo, sve je delovalo normalno. Međutim, kad smo stigli do mesta Ribarići, taksista mi je kazao da ćemo put nastaviti zaobilaznicama da me ne bi uhvatila policija ako me je gazdarica prijavila. Kad smo stigli do mesta Trpezi, vozač me je pozvao da napravimo pauzu u kafani da večeramo. Rekao je da uđem dok sipa vodu u auto, sledeće što sam čula je zvuk vozila koje odlazi - priseća se strave koju je preživela ova žena.
Kako kaže, nije mogla ni da pretpostavi da se taksista dogovorio sa gazdom kafane da mu dovodi devojke za prostituciju.
Silovana svaki dan
- Počela sam da vrištim, a vlasnik kafane i njegov sin su mi rekli da će me zaklati ako pisnem. Rekli su mi da su me kupili za 50 evra. Nastavila sam da zapomažem, a oni su me krvnički pretukli. Te noći sam pokušala da pobegnem, pa su me zatvorili u štalu, tri dana sam bila zaključana. Kad su me najzad pustili, rekli su mi da moram da radim u kafani kao konobarica. Već sledeće noći gazda me je silovao i to se nastavilo svakodnevno. Ubrzo sam shvatila da je jedini način da se spasim da ga pridobijem. Govorila sam da mi je lepo sa njim, ulagivala sam mu se i on je počeo da me vodi sa sobom. Jednom me je odveo u kafanu u susednom selu, tamo je bilo puno devojaka koje su radile samo u donjem vešu iako je bio januar. Gosti kafane su ih grabili i odvlačili u sobe, jednu su pred svima silovali. Gazda mi je rekao da treba da sam srećna što nisam jedna od njih. Prišao nam je jedan čovek i pitao da li sam na prodaju. Gazda je kazao da nisam još jer treba da odradim novac koji je za mene dao - priča žrtva trgovine ljudima.
Gazda je vremenom stekao poverenje u T. T. pa je počeo da je vodi u Ivangrad i u Plav.
- Kada smo jednom prilikom krenuli njegovim džipom u Plav za piće za kafanu, rekao mi je da ima čoveka za mene kome će me prodati. Otišli smo do tamošnjeg hotela gde nas je čekao stariji, krupan čovek. Gazda ga je pitao da li mu se dopadam, a on je odgovorio da bi voleo "da se malo poigra" sa mnom pre nego što me kupi. Otišli smo u hotelsku sobu a ja sam primetila da je zaključao vrata ali da nije izvukao ključ iz brave. Rekla sam mu da legne dok se ja istuširam. Ušla sam u kupatilo, pustila vodu i na prstima izašla. Polako sam sišla niz stepenice, izletela iz hotela i trčala ulicama dozivajući policiju. Pokazali su mi gde je zgrada MUP-a, uspela sam da dotrčim do ulaza a onda sam se onesvestila. Bio je to kraj mojih muka - pričala je T. T.
Pomogla u spasavanju drugih žrtava
Sonja Vuković, penzionisani inspektor na grupi za potražnu delatnost kaže za Telegraf da je saradnja ove devojke mnogo značila policiji u spasavanju drugih žrtava trgovine ljudima.
- Posle svega što je proživela, pokazala je izuzetnu hrabrost i želju da pomogne drugima. Sarađivala je sa policijom i dala nam korisne informacije koje su omogućile da procesuiramo trgovce ljudima. Nedavno sam je videla, čula sam da se zaposlila, udala i da je dobila još jedno dete. Ona je dokaz da i osobe koje prežive strahote trgovine ljudima mogu da se sa tim izbore i da nastave normalan život - zaključuje Vuković.
(D. K.)