Obrenovac nas je opametio: Načelnik vatrogasaca o tome koliko smo danas spremni za velike katastrofe

Većih snežnih nanosa ne bi trebalo da bude ni do kraja najhladnijeg godišnjeg doba

Prvi put otkako je na čelu Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) izgovara rečenicu: „Zadovoljan sam. Moja kofa zadovoljstva je puna“ i, „kada budem otišao odavde, sigurno je da neću otići kao ogorčen čovek“... Ovako za Telegraf.rs počinje razgovor načelnik Sektora za vanredne situacije i pomoćnik ministra policije general Predrag Marić.

On u intervjuu za naš portal kaže da su nas poplave u Obrenovcu 2014. godine opametile, tačnije da je promenjena svest kod svih, od nadležnih institucija do naroda. Tako je posle nekoliko godina neulaganja i grčevitih borbi za ljudstvo, opremu, tehniku, u ovaj Sektor konačno počelo da se ulaže. Rezultat svega jeste da je prošla 2019. godina za ovu službu bila jedna od najuspešnijih.

Preporučujemo

Ali, vratimo se terenu...

• Ove zime pravi sneg nismo videli, prema prognozama meteorologa ni traga od padavina nema ni u narednim danima. Sa kakvim informacijama vi raspolažete, kakav će biti ostatak zime, da li nas očekuje u februaru, eventualno martu veći sneg, a samim tim i veći problemi?

- U stalnom smo kontaktu sa kolegama iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), pratimo njihove najave i preporuke, i u skladu sa njima ćemo kao do sada i delovati. Do sada nije bilo većih problema i vodeći se najavama RHMZ neće ni biti većih oscilacija što se tiče snežnih nanosa. Naravno, mi smo uvek u pripravnosti, i sve snage Sektora za vanredne su spremne da deluju ukoliko za tim bude postojala potreba. Formiran je Operativni plan zaštite i spasavanja na Koridoru 10 i ostalim koridorima gde smo uvezali sve činioce iz sistema zaštite i spasavanja, i pred zimsku sezonu urađene su sve pripremne radnje kako nas i celog MUP-a , tako i u Ministarstvu saobraćaja, „Putevima Srbije“, Ministarstvu odbrane i ostalim državnim organima. Formiran je operativni Štab za zaštite i spasavanja od snežnih nanosa i leda, i pred početak snežne sezone održana je sednica gde je napravljen plan delovanja svih u sistemu zaštite i spasavanja u zavisnosti od vremenskih prilika.

• Šta je urađeno na prevenciji od poplava? Svedoci smo da se one i posle velikih poplava 2014. godine stalno dešavaju u istim mestima.

- Urađeno je dosta toga. Prvenstveno bih izdvojio da je od 2014. godine, kada smo imali 6 Specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi prepoznata potreba za formiranjem više takvih timova. Sada ih imamo 13 sa 128 pripadnika. Oni su opremljeni sa 33 vozila i 56 čamaca koji se u svakom trenutku mogu angažovati. Plan je da u narednom periodu budu formirani ovakvi timovi i u ostalim organizacionim jedinicama u Srbiji, u okviru projekta MUP-a sa Svetskom bankom i Projektom prekogranične saradnje sa Rumunijom. Ovim projektima nabavljena je lična i zajednička oprema, čime će biti kompletirana opremljenost timova na područnom, regionalnom i republičkom nivou. Formiranje Specijalističkih timova u 27 centara u Srbiji sa 280 pripadnika, i uz obučenih 154 pripadnika u 9 Specijalizovanih jedinica civilne zaštite za spasavanje na vodi i pod vodom, biće ukupno 434 pripadnika obučeno za odgovor na poplave. Naravno, i svi pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, njih 3.227 u svakom trenutku su spremni da reaguju i odgovore na nastali vanredni događaj bilo da je to zemljotres, poplava ili požar.

Takođe, nakon 2014. godine radilo se sistemski na izmenama i dopunama Zakona ne samo u Sektoru za vanredne situacije i MUP-u već su svi iz sistema zaštite i spasavanja u Srbiji podigli svoje sisteme na najviši mogući nivo. Prvenstveno smo izmenili i usvojili čitav niz Zakona, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa koji je zamenio postojeći Zakon o vanrednim situacijama, Zakon o kritičnoj infratsrukturi, kao i Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu, čime smo značajno unapredili sistem.

• Opremate se kadrovski i tehnički, a šta je sa narodom, da li je počeo da sluša, da učestvuje u prevenciji?

- To je šire pitanje. Pažnju javnosti, uglavnom, skreću poplave, više nego požar, iako su požari rizik broj jedan u Srbiji. Najviše ljudi strada u požarima – 70 do 80 godišnje. Ali, poplave su nešto što ugrožava u kratkom vremenskom periodu veći broj ljudi i veća je pažnja javnosti usmerena na njih. Poplave se, nažalost, posle 2014. godine dešavaju tamo uvek gde su čitava naselja pravljena na zemljištu koje nije predviđeno za stambene objekte. To se ne može ispraviti za godinu dana ili pet. Međutim, poslednjih godina slušali su ljudi. I reakcija lokalnih samouprava je bolja.  Ne može to magičnim štapićem da se reši. To je pitanje vezano za bezbednosnu kulturu kod nas, ali mislim da su oni koji su stalno bili ugroženi shvatili da treba da slušaju nadležne.

Generalno sam zadovoljan i radom lokalnih samouprava i ministarstava. Mi smo radili ovaj novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofaa 2018. jer smo hteli da pojačamo segment prevencije na lokalu. Štabovi ne treba da se organizuju samo kada se nešto desi nego da bude permanentan proces, da se vidi katastar rizika, da se vidi gde su teritorije gde ne sme da se dozvoli gradnja...To je u stvari temelj cele naše ideje.

• Da li je to zaživelo?

- Jeste, ali kao i svaki novi zakon ni ovaj ne može prve godine da da rezultat. Ali, mislim da su se i na lokalu dosta stvari promenile na bolje. Naravno, da su na to uticale neke ružne stvari koje su se u prošlosti dešavale.

• Znači li to da nas je Obrenovac opametio?

- U dobroj meri, da. Promenio je svest ljudi, sigurno. To je vidljivo. Posle Obrenovca je za svaki veći događaj odnos ljudi i lokalne samouprave drugačiji. Ali, suština je da ta energija kada se nešto desi treba da postoji i kada se ništa ne dešava. I to smo hteli da menjamo i menjaće se. To što se nabavlja ljudstvo i kupuje opreme, ljudi osećaju, tako da je moja lična kofa zadovoljstva puna jer sam doživeo to. Posle bezobrazno mnogo godina, ali doživeo sam. Dobar period je iza nas.

• Ranije niste tako govorili, moram da primetim.

- Nisam, bio sam skoro pa bolestan od nemoći. Sad sam zadovoljan.

• Prošle godine ste se borili za Staru planinu, pa se i dovela u sumnju smisao postojanja Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

- Meni je drago da su ti momci, koji su super posao uradili, sprečili da se požar prošiiri na šumske komplekse. Od tih 6.000 hektara uglavnom je gorelo nisko rastinje, velike, prave, bogate šume su spasene i šumska gazdinstva. Ali, kao i uvek sve se zakotrljalo kroz priču čemu služi Srpsko-ruski humanitarni centar. Ne sećamo se koliko su nam pomagali kada nam je bilo neophodno, a misle da su nam pomagali samo 2014 godine, a nije. To traje od 2007. godine, i ta kontinuirana saradnja sa Rusima kroz biletarni sporazum je nešto što je i te kako važno za nas.

• Jesu li zakasnili Rusi?

- Da se razumemo, oni su morali da ispoštuju njihove procedure da bi izašli na teren, ali nije bilo odustvo želje da nam pomognu. Takva je procedura. Sad su i oni počeli da razmišljaju o tome kako da se to u budućnosti ne dešava. Zahtev za pomoć ide preko Srpko-ruskog humanitarnog centra, i oni su da poslali drugog dana. To je teren na 1900 metara visine do kojih ljudi dolaze tako što pešače od vozila 2,5 sata.  Nije teren do kojeg se dođe kolima pa gasi. Tako da smo mi odmah uputili zahtev za pomoć. Bila je velika zadimljenost, velika magla, za helikoptere jako otežano, tako da je tu avion "ijušin" bio rešenje.

• Pomenuli ste da je za Sektor 2019. godina bila najuspešnijih. Na osnovu čega?

- Da, prošla godina je za za Sektor za vanredne situacije bila vrlo uspešna, jedna od najuspešnijih nakon niza godina nedovoljnog ulaganja u službu. Ušli smo u jedan kontinuirani proces gde je samo od početka 2019. MUP nabavilo i isporučilo čak 46 vatrogasno-spasilačkih kamiona, 185 terenskih vozila, 19 kombi i 54 putnička vozila za sve organizacione jedinice Sektor. Svi vatrogasci spasioci dobili su i nove interventne zaštine uniforme. I ovaj niz će se nastaviti i narednih godina, što me izuzetno raduje. Uspostavljen je i sistem kontinuiranog prijema novih pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica.

• Koliko je ljudi zaposleno i da li će biti novog zapošljavanja i u ovoj godini?

- Prošle godine 326 vatrogasaca-spasilaca je zasnovalo radni odnos u MUP-u Srbije, i već su rapoređeni u svoje jedinice. Drago mi je da postoji želja i volja mladih da se pridružuju ovom humanom poslu. I to nam je bio cilj, da omogućimo bolje uslove za rad vatrogascima-spaisocima koji su u ovoj godini imali 35.000 intervencija i spasili 1.342 osobe. Prioritet nam je da nastavimo ovim tempom. U 2020. će se ovaj niz ulaganja u službu nastavititi, i to je ono, upravo što bih izdvojio, uz povećanje plata koje smo dobili sa decembarskom platom. Ove godine bi trebalo još 300 vatrogasaca-spasilaca da prođe obuku od 17 nedelja, i postanu deo Sektora za vanredne situacije. Od prvog konkursa za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica koji je bio 2017. do danas ima nas za 479 više. Takođe, ove godine ćemo dobiti još 106 vozila, kako vatrogasnih kamiona tako i terenskih i ostalih vozila.

• Posle 36 godina otvarate prvu novu vatrogasnu stanicu.

- Da, 28. januara je otvaranje prvog vatrogasnog doma u Srbiji posle 1984. godine, i to u Zaječaru.  Završava se i u Lazarevcu, radi se i u Vranju, Novom Sadu, Kragujevcu... U Beogradu će verovatno biti koncept od 24 manje stanice sa malim posadama koje će  mnogo brže stizati na lokaciju.

Samim tim, 2020. je za njih još veći izazov, na koji će već 28. januara odgovoriti kada će u Zaječaru, prvi put posle 1984. godine, dakle, posle 36 godina, otvoriti novu vatrogasnu stanicu u Srbiji.

• Da li je i koliko Srbija spremna za aktivniju ulogu civilne zaštite?

- Cilj nam je da i civilnu zaštitu, koja je nekada postojala, vratimo na velika vrata. Od 2013. godine kada samo ponovo počeli sa obukom i formirnjem specijalizovanih jedinica civilne zaštite pa do danas obučeno je njih oko 2.800, i one su oformljene sa ciljem operativne podrške vatrogascima i specijalističkim timovima. Upravo su Specijalizovane jedinice civilne zaštite za zaštitu od požara bile angažovane ove godine na gašenju požara na otvorenom prostoru u Vranju. U 2019. realizovano je 76 treninga civilne zaštite za 2.150 pripadnika u više jedinica.

• Godišnja doba su nam se kroz promenila, međutim, često čujemo da su priče o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju teorije zavere. Da li je sve ovo što se dešava sa vremeno rezultat uticaja klimatskih promena ili ne?

- Ubeđen sam da jeste. To mogu da govorim i kao građanin, ne kao čelni čovek službe. Kada vi imate situaciju da se u junu i julu bavite poplavama, da se u oktobru bavite šumskim požarima, da vam se sve pomera za neko vreme i da imate utisak da su proleće i jesen kratkotrajni periodi a ne onakvi kakvi su bili u prošlosti, ja to čitam da su rezultati klimatskih promena. To je neminovno i sa time ćemo da živimo ne samo mi, već i generacije iza nas. Našoj službi ništa ne ostaje nego da kao Česi radimo svake godine,  da jačamo i u kadrovskom smislu i u opremljenosti,  da bismo bili spremni da reagujemo i spasavamo ljude a to je naš prevashodni zadatak.

VIDEO: Helikopteri MUP-a nad požarom na Staroj planini

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)