Najluđi pano sa slikama profesora u srpskoj školi: "Grupnjak", "ah, te kljove" i "možda će i poteći"
- Šta tu ima ružno? - pita direktor Tehničke škole Branko Goloskoković
Profesori Tehničke škole u Valjevu imaju svoj bife u kom provode poneki slobodan trenutak. Tu mogu da popiju kaficu i opuste se. Prostor su uredili po svojoj meri, pa ga i ukrasili panoom na kom su fotografije profesora sa raznih ekskurzija i izleta. Ništa to ne bi bilo čudno dok se malo ne udubite u fotografije i komentare ispod njih, tu je profesor praktične nastave koji pozira ispod statue krave, direktor koji je u muzeju "zalegao" na krevet Đure Jakšića, komentar ispod zajedničke fotografije "još jedan grupnjak"...
Pozvali smo direktora škole, Branka Goloskokovića da nam prokomentariše pano i kaže da li je prikladno da takve fotografije stoje u školi, i to sa takvim komentarima.
Prvo što je rekao je da pano sa fotografijama stoji tu već 11 godina i da su nastale kada je škola slavila jubilej, 70 godina postojanja, i da mu "nije jasno zašto je baš sad to nekoga zainteresovalo i šta kome to sad smeta".
- Mi smo mislili da je tako interesantno, to su fotografije kolega od 20 godina unazad. To su neke naše šale i pošalice, tu deca ne zalaze. Ne znam ni ko je pisao komentare, neke fotografije su tu od 2005. godine. Ne vidim da je to nešto strašno - kaže direktor Goloskoković.
A za "još jedan grupnjak", direktor pita "Šta tu ima ružno?", a za fotografiju na kojoj profesor leži ispod vimena i našu konstataciju da joj je pre mesto u ličnom albumu nego u školi, direktor konstatuje "to vi mislite, ne misle svi kao vi", kao i "šta ima strašno u tome da deca vide vime".
Prema njegovim rečima, kolektiv ide tri puta godišnje na zajedničke ekskurzije, povodom Dana škole, Dana žena i na kraju školske godine, a tada nastaju i fotografije.
- To je neki naš kutak, gde mi pijemo kafu - konstatuje direktor Goloskoković.
I zaista, svi volimo da se slikamo kad smo na odmorima, izletima, putovanjima, samo je pitanje šta ćemo objaviti i dati drugima da vide. A kad su u pitanju prosvetni radnici, odgovornost je još veća, jer gledano očima dece, brzo se izgubi autoritet kad vidite one koji treba da vas uče u neprikladnim ili kompromitujućim situacijama.
(J.V.)