Advokat SPC: "Đukanovićevi argumenti nisu saglasni sa Ustavom Crne Gore"
Punomoćnik SPC-a smatra i da se bez odluke suda nikako ne može utvrditi čija je imovina i da li je stečena na zakonit način
Advokat Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Patrijaršije, Minja Nikolić, smatra da su argumenti predsednika Crne Gore Mila Ðukanovića povodom donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, spornog za SPC, nesaglasne sa samim Zakonom, a upozorava i na nesaglasnost Zakona sa Ustavom Crne Gore.
Povodom navoda Ðukanovića da neće biti otimana imovina SPC u Crnoj Gori, kao i da će vernici moći da koriste crkvene objekte, advokat SPC kaže da su zakonske odredbe "mnogo daleko od njegovih reči".
Preporučujemo
Srbija više nije na 3. mestu po umiranju i 4. po obolevanju od raka grlića. Stvari su se promenile
Trudnici u 5. mesecu kontrolor naplatio kaznu: Kaže da je išla jednu stanicu i da je bus bio pun
- Sporne odredbe članova 62-64. govore da će imovina koja nema vlasnika, a koriste je crkve i verske zajednice postati držzavna svojina, odnosno da predstavljaju državnu svojinu. Takođe kažu da će za imovinu koja će biti podržavljena, naknadno biti utvrđeno ko će je dalje koristiti - da li će ostati u državnoj svojini ili će se otuđiti - ukazuje Nikolić.
Povorom navoda Ðukanovića, da je do bespravnog otuđivanja imovine došlo u periodu između 1986. i 2000. godine, kada Crna Gora pokusavala da ustanovi svoj katastar i pozivala subjekte da registruju svojinska prava, advokat podseća da se i delegacija Crne Gore ranije pred Venecijalnkom komisijom pozivala na iste argumente, ali ona njih nije uopšte htela da razmatra.
- Venecijanksa komisija je rekla, a to bih i ja rekao, da tema ovog Zakona ne bi trebalo da bude taj aspekt. Postoje odredbe drugih propisa koji se bave pre svega upisom prava svojine - to je Zakon o državnom premjeru i katastru nepokretnosti u Crnoj Gori, a postoje i drugi načini, kako se u svakom konkretnom slučaju može osporavati i pobijati nečiji upis prava svoje - navodi advokat.
On je mišljenja da se ne može jednim zakonom osporavati konkretan upis prava svojine, jer je to pre svega u suprotnosti sa zakonom koji uređuje tu materiju - Zakon o državnom premjeru i katastru nepokretnosti u Crnoj Gori.
- Takođe je u suprotnosti sa pravnim poretkom i nije propisano nikakvim međudržavnim ugovorom, niti Ustavom Crne Gone niti bilo kojim drugim propisom u toj državi - upozorio je on.
Smatra i da se bez odluke suda nikako ne može utvrditi čija je imovina i da li je stečena na zakonit način.
Za to je, kako je naveo, potreban odgovarajući postupak sa pravom učešća i jedne i druge strane, a Zakonom nije predviđeno učesće druge strane - Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Nikolić je kritikovao Crnu Goru što nije propisala odgovarajući postupak kojim bi se utvrđivalo da li je imovina SPC u državnoj svojini ili ne, već je bez ikakvog ucešća crkava i verskih zajednica Zakonom propisala da se vrši podržavljanje imovine SPC - odnosno utvrđuje se da je državna svojina. Smatra da država Crna Gora nije mogla biti, a nije ni sada vlasnik, crkvene imovine, jer je odredbama crnogorskog Ustava izričito propisano da su crkve i verske zajednice odvojene od države.
Zbog toga je sporno i kako je, predlagač ovog Zakona zamišljao da treba uspostaviti takvu situaciju - koja nije u skladu sa Ustavom Crne Gore.
Osvrćući se na navode da je cilj donošenja donošenje ovog Zakona - da se državi vrati imovina koja joj je uzurpirana, advokat napominje da nije istoričar, ali i da se ne slaže sa Ðukanovićevim tumačenjem Ustava Knjaževine Crne Gore.
- Nisam primetio da u Ustavu Knjaževine Crne Gore bilo bilo gde stoji odredba prema kojoj je državna imovina - imovina koju korisiti SPC - naveo je Nikolić.
On je napomenuo da u tom Ustavu stoje samo odredbe prema kojima je religija državna, a s obzirom da nema izričitih odredbi o tome, znači da nije u pitanju imovina u državnoj svojini. Pored toga, kako je naveo, čak i da je to tačno, važno je na koji način je ta imovina ušla u imovinski korupus prava SPC - da li je odlukom držnih organa ili crkvenih vlasti.
Smatra da se radi o odlukama crkvenih vlasti i podseća da je odlukom regenta Aleksandra to samo potvrđeno - ujedinjenje u jedinstvenu autokefalnu SPC.
Te odluke je, kako je naveo, trebalo istorijski dobro odmeriti, ali je problem nastupio još pre usvajanja Zakona.
- Sve informacije i činjenice trebalo dati u raspravu između crkava i verskih zajednica. To, eksplicitno, uopšte nije bilo predmet rašprave, jer je ona izostala, posebno u odnosu na SPC - istakao je Nikolić.
VIDEO: Protesti u Beranama zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti
(Telegraf.rs / Tanjug)