Konačno ćemo odahnuti: Meteorolog Nedeljko Todorović najavljuje vetar koji će oterati maglu

Time će se smanjiti i nivo zagađujućih češtica u vazduhu

Konačno bismo sutra mogli da odahnemo, jer se od sredine dana, sudeći prema vremenskoj prognozi, očekuje pojava vetra koja bi u većini mesta u zemlji mogla da otera maglu i smanji nivo zagađujućih češtica u vazduhu, kažu meteorolozi.

Meteorolog RHMZ Nedeljko Todorović kaže za Tanjug da se od sutra može očekivati bolja situacija što se vremenskih prilika tiče i da će od sredine dana početi da duva jugoistočni vetar, koji će se naročito pojačati u košavskom području.

To će podići maglu, a ona bi još mogla da se zadrži u delu Zapadne Vojvodine i kotlinama na zapadu i jugozapadu Srbije.

- U subotu će takođe biti manje magle osim u kotlinama, ali će biti oblačno vreme i moglo bi da bude i kratkotrajnih snežnih padavina, kao i vetra - kaže Todorović.

Navodi da zagađenja vazduha ima tokom cele godine, ali je preko zime intenzivnije, naročito zbog individualnih ložišta.

- Vremenske prilike presudne su za zadržavanje čestica naročito u uslovima kada nema vetra, kao sada i kada je visok važdušni pritisak. To je uobičajena situacija i u takvim prilikama magla se zadržava, kao i nivo zagađućićih ceštica naročito u urbanim sredinama - objašnjava meteorolog.

Nedeljko Todorović/ Printskrin: Youtube/VojvodinaMeteo

Govoreći o vremenu do kraja meseca, sagovornik Tanjuga kaže da nema nagoveštaja da bi do kraja januara moglo da bude ozbiljnijih padavina, i biće uglavnom suvo vreme.

Naredne sedmice očekuje nas oblačno vreme, a u nekim delovima zemlje moguće su i slabe padavine.

Oko 24. i 25. januara bi moglo da bude ponegde snega i kiše, a zadržaće se hladno vreme uz slab jutarnji mraz i svežije noći.

Krajem meseca se može očekivati malo toplije vreme, a u kotlinama se može očekivati pojava magle i svežije vreme.

Aerozagađenje će biti tretirano na najvišem nivou

Što se tiče zagađenja, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je za Tanjug da je na jučerašnjem sastanku u Vladi Srbije postignut konsenzuz o tome da aerozagađenje ubuduće bude tretirano na najvišem nivou i da će biti uključeni svi važni resori-građevina, saobraćaj, energetika, zdravstvo, poljoprivreda...

Ističe da je dogovoreno da će se sistemski i strateški ulagati u dugotrajne mere koje daju rezultate, odnosno da će građanima subvencijama biti omogućeno da pređu na sistem gasifikacije čime bi se trajnije rešio problem zagađenja u gradovima poput Užica i Kosjerića koji tradicionalno imaju loš kvalitet vazduha.

Istovremeno će se raditi i na kratkotrajnim merama: biće podsticana modernizacija saobraćaja odnosno stimulisana kupovina vozila koja manje zagađuju životnu sredinu.

Foto: Nikola Tomić

U Srbiji su najveći izvor zagađenja individualna ložista, odnosno proizvodnja energije u termoenergetskim postrojenjima i sabraćaj naročito u velikim gradovima.

- U Srbiji se više od 60 odsto domaćinstava greje preko induvudualnih ložišta, koja su među glavnim zagađivačima i to će takođe, biti u fokusu radne grupe i strategije kako bi se promenila situacija narednih godina. Nastojaćemo da budu energetski efikasna i da se priključe na sistem gasifikacije - rekao je Radović.

Što se tiče saobraćaja, prema podacima te agencije, on ima uticaj od 6 do 10 odsto ukupnom zagađenju jer kako je objasnio, situacija nije ista u velikim gradovima, i na primer, planinskim mestima.

- Taj podatak se odnosi na celu zemlju jer je zagađenje zbog saobraćaja znatno veće u Beogradu, a svakako da situacija nije ista u na primer Ulici Kneza Miloša i vrhu Kopaonika - kaže Radović.

Foto: Tanjug/AP

Pulmolog: Vuneni šalovi apsorbuju vlagu

Lekari savetuju da se izlazak napolje, naročito dece u ranim jutarnjim satima, u vreme saobraćajnog špica smanji na minimum budući da je koncentracija zagađujućih materija tada ujedno i najveća.

Dečiji pulmolog i alergolog, načelnik pulmologije u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, prof. Branimir Nestorović ističe da izduvni gasovi prodiru svuda i da ih je teško izbeći, ali bi trebalo redukovati izlaske napolje pogotovo sada tokom zimskih dana, ujutru, kada je najviše automobila na ulicama.

Dr Nestorović daje jednostavan savet kao zaštitu - nošenje vunenog šala.

- Maske i filteri nisu pokazale značajniju efikasnost, a vuneni šalovi apsorbuju velike količine vlage i kada se diše pravi se sloj vode i ona mnogo efikasnije filtrira dimove i čestice - rekao je Nestrović.

Dr Nestorović daje jednostavan savet kao zaštitu - nošenje vunenog šala, Printskrin: Youtube/Vodič za roditelje

Takođe savetuje pranje lica i ruku po ulasku u kuću, kao i da se izbegavanje provetravanje kuće u ranijim jutarnjim i večernjim satima.

- Građani bi trebalo da razumeju da nećemo umreti zbog zagađenja, problem nisu ovih nekoliko dana, aerozagađenje je nezgodno na duže staze, odnosno ako je mnogo dana u toku godine prisutno i onda je efekat veoma loš - rekao je Nestorović za Tanjug.

Svi koji imaju respiratorne probleme, astmu ili slične hronične bolesti treba redovno da uzimaju propisanu terapiju i da vode računa o tome da u ishrani bude zastupljeno što više voća i povrća.

- Voće i povrće su najbolja antizapaljenska terapija, a svima koji imaju priliku takođe savetujem da na nekoliko dana ili bar za vikend odu sa decom na neku od planina ili selo dok se zagađenje ne smanji - kaže profesor Nestorović.

Ne izvodite decu napolje

Načelnik pedijatrije na VMA, pulmolog dr Ljiljana Lisov Gazivoda takođe savetuje da roditelji izbegavaju da izvode decu napolje posebno u periodima dana kada su koncentracije zagađujućih materija najveće. Takođe ističe da ni u predškolskim ustanovama vaspitači ne bi trebalo da ih izvode napolje kada su vremenski uslovi ovakvi.

Kako navodi, čekaonica u dečjem dispanzeru na VMA je puna i svakodnevno ima dece kod koje su "proradili" respiratorni problemi, a koja inače pate od astme ili sličnih respiratornih hroničnih bolesti.

Dr Gazivoda savetuje uzimanje redovne terapije i javljanje lekaru ukoliko dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja.

Video: Na zagađenje vazduha utiču dve vrste čestica i njihov uticaj na organizam je opasan

(Telegraf.rs/Tanjug)