Probijen je temperaturni rekord: Posle najtoplije godine ikada, usledila je još paklenija 2019.

Nismo imali ekstremne vrućine, ali leto nikada nije bilo duže

Prošlu godinu ne pamtimo toliko po ekstremnim temperaturama, već po blagoj zimi i dugom Miholjskom letu. Ali, kada se sve sabere i oduzme, podaci su alarmantni: Srednja godišnja temperatura u Beogradu bila je čak 14.7 stepeni, a u Nišu 13.7, kazali su za "Telegraf" u RHMZ.

To je za 0,1 stepen više u odnosu na prošlu, 2018. godinu, koja je inače važila za najtopliju otkad postoje merenja.

Preporučujemo

Rekordi se nižu, a "globalno zagrevanje" sve više osećamo na sopstvenoj koži.

Kada se anaiziraju samo ekstremi, bilo je tropskih dana koje smo podnosili proteklih godina, ali kada su u pitanju prosečne temperature: 14,7 stepeni za Beograd i stepen manje za Niš su do sada nezabeležene vrednosti.

Tako su u jesen ponovo procvetale ne samo visibabe, već i ljubičice. U drugoj polovini decembra imali smo prave prolećne temperature, da bi tek poslednjih dvadesetak dana zima pokazala svoje lice.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), jesen za nama je najtoplija od kada postoje merenja u Srbiji, a u slučaju Beograda to je od 1888. godine.

Kakvo nas proleće čeka?

Ne samo što se izgubila granica između zime i leta, već se čini i da leto kasnje počinje i da, potom, taje duže.

Jakne smo prošle godine spakovali tek u junu, ali tada smo imali još jedan klimatološki šok - pojavile su se nepogode poput pravih monsunskih kiša koje su nam donele bujinče poplave, nastale u minuti...

Za svega nekoliko trenutaka, ove jake kiše napunile su slivnike, sve što je bilo na ulicama u momentu je "zaplivalo". Bio je poplavljen čak i auto-put kod Arene, pa je saobraćaj u potpunosti bio obustavljen jednog popodneva.

Detaljni podaci u godišnjaku

Detaljni podaci o vremenskim prilikama RHMZ objavljuje u svom godišnjaku, ali ova publikacija još nije objavljena za prošlu, 2019. godinu.

Tako smo naišli na podatak da je 2007. u Smederevskoj Palanci izmereno čak 44,9 stepeni. U poslednjih 20 godina (1999-2018) temperature su retko prelazile 40 podeok: 2017. u Ćupriji je bilo 41,6 stepeni, a pet godina ranije 41,5. Na aerodromu u Nišu je 2003. izmereno 40.6 stepeni.

Kada su u pitanju ekstremni minusi, rekord uglavnom drži Sjenica, ali ekstremno hladni dani mogući su i u ravnici. Tako je 2001. u Bečeju bilo -22, ali je u Sjenici prethodne godine bilo -34,8 stepeni.

Inače, od 2008. do 2018. u Beogradu nije izmereno 40 ili više stepeni, dok su u Nišu dva "pika" premašila 40. podeok

Kada je u pitanju oblačnost, najtmurnije mesto 2018. godine bila je Požega, a najvedrije Surčin.

(M. Beljan)