Romkinja Sandra pokazala da je sve moguće i kad si “obeležen”: A samo su roditelji verovali u nju

To što je romske nacionalnosti nije videla kao prepreku da završi fakultet, zaposli se, osnuje porodicu i da bude primer kako se ide do cilja

Život ne daje svima iste početne pozicije, ali neki od nas, čini se sasvim lako uspevaju da se izbore sa tim. Sandra Joković iz Kraljeva vaspitač je po profesiji, ćerka, supruga, majka, prijateljica. Romske je nacionalnosti, iako to, kaže, mnogi u njenom okruženju i ne znaju i tako je oduvek.

- Što se tiče mog školovanja, nisam imala nikakve benefite u odnosu na ostalu decu. Ravnopravno sam bila uključena u školu i prihvaćena od strane društva, osoba kao i ostale. Uopšte nisam osetila diskriminaciju, što se mene lično tiče. Da diskriminacija postoji – postoji, videla sam na primeru drugih osoba – kaže Sandra

Preporučujemo

Ona je, ističe, još kad je upisivala srednju školu znala da želi da bude vaspitač, zato što je “najlepši posao – raditi sa decom“. Završila je srednju školu, nakon nje diplomirala na Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače u Kruševcu, onda završila i specijalističke studije.

- Nakon toga stvorila sam porodicu i ne nameravam da stanem na ovome. Upisaću master studije već naredne školske godine – obećava Sandra.

Njen mali, porodični svet danas čine suprug i sin. Svom detetu Sandra želi da bude podrška, onakva kakva su njoj bili njeni roditelji na koje je uvek mogla da računa.

- Imala sam veliku podrška i odricanje mojih rodtelja, što je doprinelo da danas budem ovo što jesam: odgovorna i ambiciozna osoba, a pre svega dobar čovek – ponosna je naša sagovornica.

Većina Romkinja ističe da je veliki problem što još uvek jedan deo romskih devojčica lako odustaje od školovanja.

- Smatram da je najveći problem odrastanje. Ja sam odrastala u totalno drugačijoj sredini, u Žiči, gde nisam imala neki veliki kontakt sa romskom populacijom. Smatram da je okruženje veoma bitno, jer se jedni na druge ugledaju. Što se tiče podrške zajednice, nisam je imala, konkretno ja, zato što sam pripadnica romske nacionalnosti. Kada ste neko ko je, već “obeležen” na neki način, ljudi ne veruju da ćete napraviti nešto, nisu verovali da ću završiti fakultet. Uvek postoje predrasude, a što se tiče konkretno roditelja, oni su jedini koji su verovali, trudili su se, davali maksimalno, a ponekad su radili i po dva posla kako bi meni pružili više i da se ne bi osetila ta razlika da potičem iz romske nacionalne zajednice – priseća se Sandra.

Ona ima starijeg brata i mlađu sestru, koja je još uvek u srednjoškolskim klupama na smeru pejzažne arhitekture. Njima, ali i mnogim drugim mladim ljudima romske nacionalnosti, Sandra želi ličnim primerom da pokaže kako je u životu – sve moguće.

- Nadam se da im moj primer može biti od koristi i da, ukoliko težimo ka ostvarenju ciljeva, sami moramo doprineti tome – uverena je Sandra.

Prema statistici, od 10 Romkinja, devet nema nikakav stalni, privremeni niti povremeni posao, ali Sandra je, izgleda, bila predodređena da bude ta jedna koja ga ima, jer nije imala slične probleme.

po završetku studija prijavila se na evidenciju NSZ, dobila priliku da godinu dana bude na stručnoj praksi u Predškolskoj ustanovi u Kraljevu, a po isteku tog ugovora – dobila je posao i sada radi u vrtiću „Ratarska kapija“ u Kraljevu.

Za to što položaj Romkinja u Srbiji nije bolji, odgovornost, delo, smatra Sandra, snose i – mediji:

- U medijima, slika Romkinja je izuzetno loša. Smatram da nisu prikazane sve vrednosti, jer postoje brojni obrazovani i pametni Romi i Romkinje koje treba da se istaknu na taj način. Treba istaći pozitivno: da postoje školovane Romkinje i Romi, poznajem dosta njih koji su završili srednje škole i fakultete. Postoje i doktori romske nacionalnosti, mada ne u Kraljevu, ali – čula sam da ih ima dosta.

U Srbiji je zvanično nezaposleno više od 27.000 Roma, a prema nezvaničnim podacima realan broj premašuje i 100.000 radno sposobnih pripadnika ove manjine. Dodatno, broj nezaposlenih Romkinja četiri puta je veći u odnosu na broj nezaposlenih Roma. Zbog toga je pitanje obrazovanja i stvaranja boljih šansi za budućnost posebno bitno za nove generacije žena, koje uz pomoć različitih programa podrške, mogu, poput Sandre, postići baš sve što su zacrtale.

(Telegraf.rs / Krug.rs)